Markion
Izvor: Wikipedia
Markion od Sinope (oko 110-160) je bio ranohrišćanski episkop i teolog iz 2. veka, čije je učenje proglašeno za jeres, zbog gnostičih elemenata. Stvorio je veliku crkvenu zajednicu, kao opoziciju Rimskoj Crkvi.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Život
Rođen je početkom 2. veka u gradu Sinopi u Pontu (današnja Turska) u Maloj Aziji, kao sin tamošnjeg hrišćanskog episkopa. U mladosti je bio monah podvižnik. NJegovi neprijatelji tvrde, da je još tada zbog odnosa sa nekom devojkom, navodno isključen iz Crkve.[1] U svakom slučaju, Markion, najverovatnije u svojstvu episkopa[2], oko 140. godine odlazi za Rim, gde razvija sopstveni teološki sistem, zasnovan na tumačenju Isusove poruke, okupljajući brojne pristalice oko sebe. Pokušavao je da zasnuje hrišćansku zajednicu na čistoj poruci Hrista, koju je u hrišćanskim krugovima svoga vremena svuda nalazio manje ili više iskrivljenu. [3] Propoveda povratak izvornom hrišćanstvu, upražnjavajući asketizam i post. NJegova nastojanja su imala za cilj da odvoje hrišćanstvo od judaističkih učenja Starog Zaveta.[4] Nakon sukoba sa rimskim episkopom, Markion sa svojim pristalicama obrazuje hrišćanske opštine odvojene od Rimske Crkve, usled čega biva izopšten oko 144. godine. Posle sukoba sa službenim hrišćanstvom, vraća se u Malu Aziju, gde nastavlja svoje učenje, stvarajući veliku hrišćansku zajednicu u kojoj je bio episkop.
NJegov savremenik, Justin Filosof, o njemu kaže: „Mnogi veruju ovom čoveku kao jedinom koji zna istinu, a nama se smeju".[5]
[uredi - уреди] Učenje
Markion govorio o nespojivoj razlici između Boga Starog i Novog Zaveta. Bog Starog zaveta je gnevan i nemilosrdan, a Bog Novog zaveta je ljubav i dobrota. Markion ovo potkrepljuje brojnim primerima iz Svetog pisma.
On smatra da je starozavetni Bog Tvorac (demijurg) koji je stvorio ovaj svet. Više načelo, koje se može nazvati dobrim Bogom, je nevidljivo, i ne može se imenovati ni iskazati. Hristos je sišao od nevidljivog i neiskazanog Boga za spasenje duša, da bi razobličio judejskog Boga. Hristovo učenje je odvlačilo ljude od demijurga, zato je i bio razapet.[6] Smatrao je da je Isus rođen od žene Marije, kao i svaki drugi čovek, a ne od device[7].
Kao način spasenja, propovedao je asketizam i post. Ne propoveda vaskrsenje tela, već govori da samo duša može vaskrsnuti i biti spašena.
NJegovo glavno delo je Antiteze. Takođe se smatra sastavljačem prvog kanona Jevanđenja, u koje su ušli spisi Luke i Pavla.[8]
[uredi - уреди] Markioniti
Organizacija markionitske zajednice se nije mnogo razlikovala od hrišćanske crkve. Krštavali su u vodi i pomazivali svetim uljem. Žene su jednako učestvovale u verskom životu i bilo im je dopušteno da krštavaju.[9]
Markionitske hrišćanske zajednice su se „za pola generacije proširile celim poznatim svetom“[10]. Naredna dva veka će skoro u svakom većem mestu predstavljati opoziciju katoličkoj (sabornoj) crkvi, preživljući „neznabožačke progone i carsku nenaklonost.“ [11]
Markionove ideje se pojavljuju i u Manijevom učenju, pa se krajem 4. veka mnogi markioniti pretapaju u manihejce. Iste ideje će se pojaviti par vekova kasnije u učenjima bogumila na Balkanu i katara u južnoj Francuskoj.
[uredi - уреди] Napomene
- ↑ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ↑ Catholic Encyclopedia: "Očigledno je da je Markion već bio postavljeni biskup"
- ↑ Enciklopedija Britanika, izdanje iz 1911.
- ↑ Enciklopedija Britanika, 11. izdanje
- ↑ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ↑ Epifanije Kiparski, Panarion, PG, 41, 696.
- ↑ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ↑ http://mirslovarei.com/content_pol/MARKION-405.html
- ↑ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ↑ Evans 1972 p. ix
- ↑ Evans 1972 p. ix
