Poslanica

Izvor: Wikipedia

Epistola ili poslanica je javno pismo upućeno jednoj osobi ili grupi ljudi. Ovaj žanr je bio uobičajen u starom Egiptu. Poznate su i novozavetne poslanice apostola upućene kršćanima, na primer Pavlove poslanice.

Petrarka[uredi - уреди]

Otkriće Ciceronovih epistola je navelo Frančeska Petrarku da ih i on piše. Sve epistole je pisao na latinskom jeziku jer je težio obnavljanju antike. Trudio se da ih piše što čistijim, antičkim latinskim. Neobično je to što je Petrarka u svojim epistolama pisao velikanima prošlosti kao da su živi. Za shvatanje Petrarkinih unutrašnjih muka i za shvatanje svih dimenzija njegove ličnosti, važna su ova pisma.

Knjige epistola:

  1. Familiares - 24 knjige, 350 pisama. To su lična pisma, u kojima se obraćao filozofima i piscima antike kao savremenicima i kao jednakima. Piše Ciceronu, Aristotelu, Homeru, Vergiliju.
  2. Seniles - 17 knjiga, 125 pisama. Pisana su u starosti i nisu završena. Ona predstavljaju nastavak Familiares. Ova zbirka sadrži pismo Posterati, upućeno potomcima. Pretpostavlja se da je njime trebalo da završi ovu zbirku. U njemu je dao svoju idealizovanu biografiju, jer mu je bilo jako bitno šta će potomci misliti o njemu i kakav će ostati upamćen.
  3. Sine nomine - 19 pisama, koja se bave političkim temama. Nije navodio imena pojedinaca da ih ne bi kompromitovao.
  4. Varie - razna pisma koja nisu obuhvaćena drugim zbirkama. Ima ih oko šezdeset.
  5. Epistole metricae - 66 pisama u stihu. Govorio je o imitaciji - kako učenik treba da podražava učitelja, tako i pisac u odnosu na antiku „treba da bude kao pčela koja sakuplja od cveta do cveta“.

Vidi još[uredi - уреди]