Sabornost

Izvor: Wikipedia
Sabor svetih sedamdeset apostola (pravoslavna ikona).

Sabornost (rus. соборность, od csl. собор - sabor, skupština) je višeznačan filozofski, teološki i politički termin. Potiče od ruskih slavenofila iz 19. veka.

Religija[uredi - уреди]

U teološkom smislu, sabornost se često koristi za prevod reči katoličnost (gr. καθολικη - univerzalnost, opštost), kao jedno od četiri obeležja Crkve ("jedna, sveta, saborna i apostolska Crkva" - Nikejski simvol vere). Teološki pojam sabornosti predstavlja okupljanje u veri, ljubavi i slobodi. Crkva je jedna, saborna i nedeljiva, jer je u njoj Hristos.[1]

U savremenoj teologiji SPC Justin Popović redefiniše pojam sabornosti.

Politika[uredi - уреди]

Od strane desničarskih skupina se instrumentalizuje teološki pojam sabornost, kojem se pridaje novo političko značenje.[1] Dimitrije Ljotić je pod sabornošću podrazumevao organski način društvenog uređenja, odnosno staleško uređenje društva.

U političkom diskursu, ideja sabornosti se svodi na idealizaciju patrijarhalne seoske zadruge i staleškog uređenja društva. Takav koncep sabornosti predstavlja pokriće za političko jednoumlje (Đorđević, Republika 2004). Srbijanska desničarska organizacija Obraz definiše sabornost na totalitaristički način:

Wikicitati „Obraz ... ne veruje u pluralizam interesa u srbskom narodu, već u njegovu sabornost, u jedinstven sistem vrednosti i u jednu zajedničku sudbinu za sve Srbe.[2]
()

Prema ovakvom shvatanju sabornosti, svi Srbi su pravoslavni ili nisu Srbi, odnosno za njih ne može postojati nijedna druga religija osim Srpske pravoslavne crkve.[1] Tako se teološki pojam sabornost po ključu organicističke misli pretvara u ideološko pokriće za kolektivizam i autoritarnost.[3] Istoričarka Dubravka Stojanović navodi da je ovakvo shvatanje sabornosti potpuno neprirodno, jer sasvim je sigurno da ljudi, pa čak i u najgorim totalitarnim režimima, nikako ne misle na isti način.[4]

Izvori[uredi - уреди]