Vaskrsenje

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Vaskrsenje (razvrstavanje).
Dio serije članaka na temu

Hrišćanstvo

Christian cross
Kršćanstvo

Isus Krist
Rođenje · Krštenje · Učenje
Smrt · Uskrsnuće

Osnove
Apostoli · Evanđelje · Crkva

Historija
Rano kršćanstvo · Oci · Sabori
Ikonoklazam · Šizma · Križari
Reformacija · Ekumenizam

Tradicije

Teologija
Stvaranje · Pad · Grijeh · Sud
Spasenje · Carstvo · Hristologija
Trojstvo (Otac, Sin, Sveti duh)

Biblija
Stari zavjet · Novi zavjet
Knjige · Kanon · Apokrifi

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Uskrsnuće ili uskrsenje (arh. vaskrsnuće ili vaskrsenje) označava povratak mrtve osobe u život. Ovo verovanje čini sastavni deo judaizma, hrišćanstva i islama.

Može se tumačiti doslovno kao oživljavanje mrtvog tela (vidi zombi), i u prenesenom značenju, kao ustanak iz mrtvila, odnosno duhovni preporod.

Isus o vaskrsenju[uredi - уреди]

Isus je zastupao verovanje u uskrsnuće, za razliku od onovremenog verskog pokreta sadukeja. Novi zavet prenosi jednu od njihovih raspri:

I dođoše k njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše ga govoreći: "Učitelju! Mojsije nam napisa: 'Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom'. Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda. I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći. I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena. O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila".


I odgovarajući Isus reče im: "Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje? Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima".

Jevanđelje po Marku, glava 12

Gotovo identičan pasus se nalazi i u Evanđelju po Mateju (glava 22) i u Evanđelju po Luki (glava 20). U Evanđelju po Jovanu Isus je govorio da njegove reči predstavljaju duh i život[1], i ko veruje u njih i postupa po njima "prešao je iz smrti u život"[2] te "neće videti smrt doveka".[3]

Vaskrsenje u hrišćanstvu[uredi - уреди]

Hrišćanska vera podrazumeva vaskrsenje pojedinaca, kao i opšte vaskrsenje čovečanstva na sudnji dan. Mnogi hrišćani veruju u drugi Hristov dolazak, kada će, prema učenju crkve, mrtvi ustati i kada će Hrist suditi živima i mrtvima.

Klement Rimski u prvi u kršćanskoj teologiji pokušava dati argumente za uskrsnuće: [4]

Wikicitati „Bog je pokazao da će biti uskrsnuće kad je od mrtvih uskrisio Gospodina Isusa Krista kao početak uskrsnuća mrtvih.[5]

Ranokršćanski spis Didahe kaže da neće svi uskrsnuti, nego samo »svi sveti«. [6].

1945. godine su pronađeni gnostički spisi iz Nag Hamadija, koji otkrivaju potpuno drukčije tumačenje vaskrsenja od opšteprihvaćenog u hrišćanstvu.

„Oni koji govore da će prvo umreti a potom vaskrsnuti, greše. Jer ako ne prime vaskrsenje za života, ni kada umru neće primiti ništa.“[7]

Jevanđelje po Filipu

Izraz vaskrsenje se takođe koristi i za Isusovo vaskrsenje i slavi se kao praznik Vaskrs.

Vaskrsenje u islamu[uredi - уреди]

Kuran govori o velikom ustanku (ar. al—qiyama), odnosno vaskrsenju, kada će se ljudi pitati "ko ih to budi iz njihovih humki" (Kuran LXXXVI, 52). Prema Kuranu, „povik jedan će izvesti ljude na lice Zemlje“ (Kuran LXXIX, 13-14) a njima će se učiniti "da su samo jedno veče ili jedno jutro ostali" u smrtnom snivanju (Kuran LXXIX, 46).

U islamskoj filozofiji se smrt često poredi sa snom. Tako islamski filozof Al-Gazali smrt naziva „počinkom između dva buđenja“, malog na ovom svetu i velikog na onom svetu.[8]

Tumačenja[uredi - уреди]

Đorđević ocenjuje da je vaskrsenje "sintagma važna u simboličkoj ravni, inače nije u istoriji zabeležen slučaj da je čovek umro i vratio se kući".[9] Vaskrsenje nije telesni fenomen.[9] Prema Đorđeviću, čovek vaskrsava samo rečju i delom koje traje među ljudima – sve drugo je besmislica.[9]

Wikicitati

„Najteže u ovoj priči je vaskrsenje, jer čućete da je Isus pogubljen, pa je onda ustao iz groba, prošetao, obukao se i vratio se kući. To su čiste besmislice o kojima ni u istoriji, ni u jevanđeljima, sinoptičkim ni kanonskim nema pomena. Vaskrsenje ima jedan drugi smisao, to je veličanstvena metafora čoveka koji živi snagom volje, koji ima prirodno pravo da neće da umre, koji hoće da živi. U jevanđeljima o vaskrsenju nema ni desetak reči, najduže što ima to je desetak redaka kod Luke, koji je to pisao tek kasnije, vek i po je prošao od toga, ali je zabeležio jedan momenat, jedini koji se danas falsifikuje.

U tih desetak stavaka imate ovu priču – pogubljen je Isus, apostoli, njegovi verni sledbenici su se svi razbežali od straha, za njima je potera rimske policije. Njih nekoliko putuju izgubljeni, jednom od njih znamo i ime, zvao se Kleopa, a putuju u neko mestašce koje se nalazi 12 kilometara od Jerusalima, Emaus. I odjednom, kao su osetili da se u njima budi nada, a bili su izgubili svaku nadu, čini im se da je neko sa njima. Izričito ne tvrde da su bilo koga videli, ne možete pripisati to ni halucinaciji umornih ljudi koji danima nisu ni vode pili. Postoji pred kraj jedno mudro objašnjenje, oni kažu – to što se u ovoj smrti dogodilo, što i nas može stići dok noć padne, neko mora da postoji da ljudima ulije nadu da žive, zar ne osećate, dok smo mislili ko je ovo, šta je ovo, gorela su nam srca.

Oni nude empirijski, fiziološki, medicinski dokaz da se u njima probudila nada. To je vaskrsenje, ostalo su legende dostojne freski.[10]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Evanđelje po Jovanu, glava 6
  2. Evanđelje po Jovanu, glava 5
  3. Evanđelje po Jovanu, glava 8
  4. Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  5. Klementova poslanica Korinćanima, 24, 1
  6. Didache 16, 7
  7. Филипово Јеванђеље
  8. Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.
  9. 9.0 9.1 9.2 Mirko Đorđević, Još jednom o Tertulijanovoj izreci
  10. http://pescanik.net/uskrs/

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]