Vaskrsenje

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Vaskrsenje (razvrstavanje).
Dio serije članaka na temu

Hrišćanstvo

Christian cross
Kršćanstvo

Isus Krist
Rođenje · Krštenje · Učenje
Smrt · Uskrsnuće

Osnove
Apostoli · Evanđelje · Crkva

Historija
Rano kršćanstvo · Oci · Sabori
Ikonoklazam · Šizma · Križari
Reformacija · Ekumenizam

Tradicije

Teologija
Stvaranje · Pad · Grijeh · Sud
Spasenje · Carstvo · Hristologija
Trojstvo (Otac, Sin, Sveti duh)

Biblija
Stari zavjet · Novi zavjet
Knjige · Kanon · Apokrifi

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Uskrsnuće ili uskrsenje (arh. vaskrsnuće ili vaskrsenje) označava povratak mrtve osobe u život. Ovo verovanje čini sastavni deo judaizma, hrišćanstva i islama.

Može se tumačiti doslovno kao oživljavanje mrtvog tela (vidi zombi), i u prenesenom značenju, kao ustanak iz mrtvila, odnosno duhovni preporod.

Isus o vaskrsenju[uredi - уреди]

Isus je zastupao verovanje u uskrsnuće, za razliku od onovremenog verskog pokreta sadukeja. Novi zavet prenosi jednu od njihovih raspri:

I dođoše k njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše ga govoreći: "Učitelju! Mojsije nam napisa: 'Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom'. Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda. I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći. I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena. O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila".



I odgovarajući Isus reče im: "Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje? Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima".

Jevanđelje po Marku, glava 12

Gotovo identičan pasus se nalazi i u Evanđelju po Mateju (glava 22) i u Evanđelju po Luki (glava 20). U Evanđelju po Jovanu Isus je govorio da njegove reči predstavljaju duh i život[1], i ko veruje u njih i postupa po njima "prešao je iz smrti u život"[2] te "neće videti smrt doveka".[3]

Vaskrsenje u hrišćanstvu[uredi - уреди]

Hrišćanska vera podrazumeva vaskrsenje pojedinaca, kao i opšte vaskrsenje čovečanstva na sudnji dan. Mnogi hrišćani veruju u drugi Hristov dolazak, kada će, prema učenju crkve, mrtvi ustati i kada će Hrist suditi živima i mrtvima.

Klement Rimski u prvi u kršćanskoj teologiji pokušava dati argumente za uskrsnuće: [4]

Wikicitati „Bog je pokazao da će biti uskrsnuće kad je od mrtvih uskrisio Gospodina Isusa Krista kao početak uskrsnuća mrtvih.[5]

Ranokršćanski spis Didahe kaže da neće svi uskrsnuti, nego samo »svi sveti«. [6].

1945. godine su pronađeni gnostički spisi iz Nag Hamadija, koji otkrivaju potpuno drukčije tumačenje vaskrsenja od opšteprihvaćenog u hrišćanstvu.

„Oni koji govore da će prvo umreti a potom vaskrsnuti, greše. Jer ako ne prime vaskrsenje za života, ni kada umru neće primiti ništa.“[7]

Jevanđelje po Filipu

Izraz vaskrsenje se takođe koristi i za Isusovo vaskrsenje i slavi se kao praznik Vaskrs.

Vaskrsenje u islamu[uredi - уреди]

Kuran govori o velikom ustanku (ar. al—qiyama), odnosno vaskrsenju, kada će se ljudi pitati "ko ih to budi iz njihovih humki" (Kuran LXXXVI, 52). Prema Kuranu, „povik jedan će izvesti ljude na lice Zemlje“ (Kuran LXXIX, 13-14) a njima će se učiniti "da su samo jedno veče ili jedno jutro ostali" u smrtnom snivanju (Kuran LXXIX, 46).

U islamskoj filozofiji se smrt često poredi sa snom. Tako islamski filozof Al-Gazali smrt naziva „počinkom između dva buđenja“, malog na ovom svetu i velikog na onom svetu.[8]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Evanđelje po Jovanu, glava 6
  2. Evanđelje po Jovanu, glava 5
  3. Evanđelje po Jovanu, glava 8
  4. Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  5. Klementova poslanica Korinćanima, 24, 1
  6. Didache 16, 7
  7. Филипово Јеванђеље
  8. Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]