Jefrem Sirin

Izvor: Wikipedia
Sveti Jefrem Sirin

Efrem Sirijski ili Jefrem Sirin (sir. ܐܦܪܝܡ ܣܘܪܝܝܐ, Mor Afrêm Sûryāyâ; oko 306373) je bio sirijski đakon i hrišćanski teolog iz 4. veka. Pisao je uglavnom himne, pesme i biblijske komentare. Smatra se najznačajnijim crkvenim ocem sirijske tradicije.[1] hrišćani širom sveta, a posebno u Siriji, ga poštuju kao sveca.

Život[uredi - уреди]

Jefrem Sirin je rođen u Siriji od siromašnih roditelja u vreme cara Konstantina Velikog. Svoju ranu mladost je proveo dosta burno, ali je u jednom trenutku promenio način života i postao revnosni hrišćanin. Bio je učenik Jakova Nisibijskog, a savremenik i prijatelj Vasilija Velikog.

Wikicitati „Kao što izvor, koji neprestano izliva iz sebe čiste vodene struje i obilne potoke, nikada ne zabranjuje onome koji želi da se u obilju naslađiva badava čistom vodom, tako i božanska blagodat otvorena je svima da bi se svaki naslađivao koliko hoće.“
()

Jefrem je neprestano pisao knjige, usmeno poučavao monahe i narod u Edesi, ili se predavao molitvi i razmišljanju. Kad su ga hteli postaviti za episkopa, on se napravio lud, jureći kroz grad Edesu i vukući za sobom svoju haljinu, nakon čega su ga ostavili na miru.[2] Umro je u dubokoj starosti 378. godine.

Pravoslavna crkva slavi ga 28. januara po julijanskom, a 10. februara po gregorijanskom kalendaru.

Vidi još[uredi - уреди]

Napomene[uredi - уреди]

  1. Parry (1999), p. 180
  2. Deo teksta je preuzet iz ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]