Alkoholi

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Alkohol)

Alkoholi su organska jedinjenja s kiseonikom.Oni su takodje derivati alkana kod kojih je proton vodonika zamenjen OH grupom. Opšta formula alkohola je R-OH, dakle hidroksilna grupa OH, vezana na alkan tj. lanac ugljovodonici. Sličnu strukturu imaju karboksilne kiseline koje se dobijaju oksidacijom alkohola. Hidroksilna grupa (funkciona grupa) se sastoji od jednog atoma vodonika i jednog atoma kiseonika, prema tome je jednovalentna. Zato i lanac na koji se grupa vezuje mora da bude jednovalentan. Tako će npr. sažeta strukturna formula etanola da bude CH3-CH2-OH.

Podela alkohola[uredi - уреди]

Prema broju OH grupa:

  1. Monohidroksilni (1OH grupa)
  2. Dvohidroksilni (2OH grupe)
  3. Polihidroksilni (3 ili vise OH grupa)

Prema načinu vezivanja ugljenikovih atoma:

  1. Alifatične R-OH alkil grupa
  2. Aromatični AR-CN2OH aril grupa

Prema položaju alkil grupe:

  1. Primarni CH3-CH2-OH (10)
  2. Sekundarni CH3-CH-CH3 (20)
  3. Tercijalni

Nomenklatura alkohola[uredi - уреди]

Alkoholi se imenuju tako da se uz ime alkana doda nastavak -ol. Tako će npr. alkohol s tri ugljenikova atoma da bude propanol jer se uz ime alkana propana dodao ol od alkohola. Ukoliko neki alkohol ima dve ili vise hidroksilne grupe, onda se ispred nastavka 'ol' dodaje di, tri itd. Npr. propandiol, propantriol.

Napomena: U situacijama kada alkohol ima veci broj ugjlenikovih atoma, mora se napomenuti na kom se ugljenikovom atomu nalazi hidroksilna grupa. Npr. 2-butanol, 3-pentanol itd.

Svojstva i dobivanje alkohola[uredi - уреди]

Najpoznatiji alkohol koji se koristi u medicini i piću je etanol. Zato je on i najčešći alkohol dobivan industrijskim putem. Kemijska reakcija za dobivanje etanola je alkoholno vrenje ili fermentacija. To je prirodni proces kojim se šećer uz pomoć dejstva kvaščevih gljivica (enzima koji dejstvuju kao katalizatori) pretvara u etanol i CO2.

Metanol[uredi - уреди]

Vinogradi - redovi grožđa
Glavni članak: Metanol

Alkohol sa jednim ugljenikovim atomom. Sažeta strukturna fomula: CH3-OH.

Svojstva metanola: Metanol je lako ispariva tečnost. Napomena: 3 ml metanola je letalna (smrtonosna) doza. Temperatura vrelišta = 64,5 °C.

Industrijsko dobivanje:

CO + H2 (uz katalizator, pritisak = 200 bar, temperatura = 300 °C) → CH3-OH

Etanol[uredi - уреди]

Glavni članak: Etanol

Etanol je alkohol sa dva ugljenikova atoma. Sažeta strukturna formula: CH3-CH2-OH.

Svojstva etanola: Etanol je lako ispariva tečnost. Temperatura vrelišta = 78 °C.

Industrijsko dobivanje etanola:

CH2=CH2 + H2O (uz katalizator, pritisak = 200 bara, temperatura = 300 °C) → CH3-CH2-OH

Postoje i alkoholi s dve ili više hidroksilne grupe, kao npr. etandiol i propantriol. No njihova uobičajena i mnogo češća imena su glikol i glicerol. Glikol se upotrebljava kao antifriz, a glicerol u kozmetičkim preparatima.

Glicerol[uredi - уреди]

Glavni članak: glicerol

grčki "glykys" što znači slatko

Puno ime glicerola je 1,2,3 propantriol. Glicerol spada pod triole jer sadrži tri hidroksilne grupe. Glicerol se u komercijalne svrhe proizvodi hidrolizom masti.

Vino i fermentacija[uredi - уреди]

Vinogadarstvo je grana poljoprivrede koja postoji od davnina, a kultura proizvodnje vina održala se vekovima. Proces proizvodnje vina je sledeći: Ubrano grožđe iz vinograda se prvo gazi tako da se iscedi sok a docnije se ljuska deli od tečnosti (Ljuska može da se iskoristi za pravljenje rakije ili sl.). Tečnost - "mošt" (koja je većim postotkom šećer) se ostavlja u buradi gde na određenoj temperaturi uz dejstvovanje kvašćevih gljivica fermentuje (događa se alkoholno vrenje ili fermentacija). Tako se šećer pretvara u alkohol i tečnost postaje vino. Napomena: Nekoliko sedmica pre procesa traje period karence. U tom se periodu grožđe ne sme da se prska otrovima jer bi na taj način dospeli u vino.

Vidi još[uredi - уреди]