Celuloza

Izvor: Wikipedia
Celuloza[1]
Cellulose, a linear polymer of D-glucose units (two are shown) linked by β(1→4)-glycosidic bonds.
Three-dimensional structure of cellulose.
Identifikacija
CAS registarski broj 9004-34-6 YesY
EC-broj 232-674-9
MeSH Cellulose
Svojstva
Molekulska formula (C6H10O5)n
Agregatno stanje beli prah
Gustina 1.5 g/cm3
Tačka topljenja

razlaže se

Rastvorljivost u vodi nije rastvoran
Opasnost
EU-indeks nije listiran
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Skrob

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Celuloza je prirodni makromolekul koji nastaje fotosintezom.[2] Sastoji se od anhidrida glukoze empirijske formule (C6H10O5)n . Celuloza pripada grupi polisaharida koji predstavljaju do 80 % suve materije biljnog sveta, a među kojima je celuloza najznačajnija.

Potpunom hidrolizom celuloze dobija se D – glukoza

(C6H10O5)n +nH2O = nC6H12O6

Osnovu celuoloze čine ustvari, dva anhidrida D – glukoze, koji su vezani glukozidnom vezom i čine molekul celobioze. Ispitivanjem se došlo do zaključka da je celuloza polisaharid izgrađen od velikog broja molekula D – glukoze, povezanih glukozidnom vezom.

Celuloza u dodiru sa vodom bubri, utoliko više ukoliko je više amfornih područja u vlaknu. Od količine apsorbovane vode zavise mehaničke osobine celuloze, tj. veće bubrenje smanjuje mehaničku otpornost. Organski rastvarači izazivaju slabije bubrenje od vode.[3]

Polarni rastvarači (hloroform) pokazuju veću moć penetracije u vlakna celuloze, od nepolarnih rastvarača (ugljendisulfid). Sposobnost upijanja vlakna pojačana je posle tretiranja sa 20 % natrijum hidroksida.

Reference[uredi - уреди]

  1. Nishiyama, Yoshiharu; Langan, Paul; Chanzy, Henri (2002). "Crystal Structure and Hydrogen-Bonding System in Cellulose Iβ from Synchrotron X-ray and Neutron Fiber Diffraction". J. Am. Chem. Soc 124 (31): 9074–82. doi:10.1021/ja0257319. PMID 12149011.  More than one of |author2= and |last2= specified (help); More than one of |author3= and |last3= specified (help).
  2. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. http://www.whfreeman.com/newcatalog.aspx?disc=Biochemistry&course=Introduction%2bto%2bBiochemistry&isbn=071677108X&detail=toc. 
  3. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]