Šećerni alkohol

Izvor: Wikipedia

Šećerni alkohol (poliol,[1] polihidroksilni alkohol, polialkohol, glicitol) je hidrogenisana forma ugljenog hidrata, čija karbonilna grupa (aldehid ili keton, redukujući šećer) je redukovana do primarne ili sekundarne hidroksilne grupe (otuda alkohol). Šećerni alkoholi imaju opštu formulu H(HCHO)n+1H, dok šećeri imaju formulu H(HCHO)nHCO. U hrani se šećerni alkoholi obično koriste kao zamena stonog šećera (saharoze), često u kombinaciji sa veštačkim zaslađivačima visokog intenziteta da bi se kompenzovala manja sladkost. Među njima, ksilitol je verovatno najpopularniji usled sličnosti sa saharozom po izgledu i slatkoći. Šećerni alkoholi ne doprinose propadanju zuba.[2][3]

Konzumiranje šećernih alkohola utiče na nivoe šećera u krvi. Šećerni alkoholi mogu da uzrokuju nadimanje i dijareju kad se konzumiraju u eksesivnim količinama.[4]

Neki od često korištenih šećernih alkohola su:

Disaharidi i monosaharidi mogu da formiraju šećerne alkohole. Kada su izvedeni iz disaharida (e.g. maltitol i laktitol), oni nisu potpuno hidrogenisani, već je jedna aldehidna grupa dostupna za redukciju.

Najjednostavniji šećerni alkoholi, etilen glikol i metanol, su slatki, ali su notorno toksični. Oni su hemikalije koje se koriste u antifrizu. Kompleksniji šećerni alkoholi uglavnom nisu toksični.

Šećerni alkoholi kao prehrambeni aditivi[uredi - уреди]

Ime Slatkoća relativno na sahoarozu Prehrambena energija
(kcal/g)
Slatkoća po
prehrambenog energiji
Arabitol 0.7 0.2 14
Eritritol 0.812 0.213 15
Glicerol 0.6 4.3 0.56
HSH 0.4–0.9 3.0 0.52–1.2
Izomalt 0.5 2.0 1.0
Laktitol 0.4 2.0 0.8
Maltitol 0.9 2.1 1.7
Manitol 0.5 1.6 1.2
Sorbitol 0.6 2.6 0.92
Ksilitol 1.0 2.4 1.6
Relatino sa:
saharozom
1.0 4.0 1.0
Izvor: Antonio Zamora, „Ugljeni hidrati“[5]

Reference[uredi - уреди]

  1. "Sugar Alcohols". American Diabetes Association. 2009. http://www.diabetes.org/food-and-fitness/food/what-can-i-eat/sugar-alcohols.html. pristupljeno 22-8-2012. 
  2. "Role of Sugar-Free Foods and Medications in Maintaining Good Oral Health". American Dental Assoiation. 5. 6. 2002.. http://www.ada.org/1874.aspx. pristupljeno 1. 8. 2010.. 
  3. Bradshaw, DJ; Marsh, PD (1994). "Effect of Sugar Alcohols on the Composition and Metabolism of a Mixed Culture of Oral Bacteria Grown in a Chemostat.". Caries Research 28 (4): 251–256. doi:10.1159/000261977. PMID 8069881 
  4. "Eat any sugar alcohol lately?". Yale-New Haven Hospital. 10. 3. 2005.. http://www.ynhh.org/about-us/sugar_alcohol.aspx. pristupljeno 25. 6. 2012.. 
  5. Antonio Zamora, "Carbohydrates", Pristupljeno 15. 4. 2013.

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]