Krekovanje (hemija)

Izvor: Wikipedia
Fabrika Šukhovovog procesa krekovanja, Baku, SSSR, 1934.

Krekovanje (eng. cracking - cepanje) je razlaganje molekula na više molekula sa manjim brojem atoma ugljenika u molekulu. Pri reakciji krekovanja dobijaju se zasićeni i nezasićeni ugljovodonici. Frakcije nafte koje imaju višu temperaturu ključanja se podrvrgavaju krekovanju, da bi se povećao prinos benzina.[1][2][3]

Metodi[uredi - уреди]

Krekovanjem se razlažu veliki molekuli u manje putem termičkog ili katalitičkog metoda.

Proces termičkog krekovanja sledi homolitički mehanizam u kome se hemijske veze simetrično raskidaju i formiraju se slobodni radikali.

Proces katalitičkog krekovanja se odvija u prisustvu kiselih katalizatora (obično čvrstih kiselina kao što su silika-alumina i zeoliti) koji promovišu heterolitičko (asimetrično) razlaganje veza proizvodeći parove jona suprotnog naelektrisanja, obično karbokatjon i veoma nestabilni hidridni anijon. Slobodni radikali i katjoni su veoma nestabilni i podležu procesu preuređenja lanca, kao i intra- i intermolekulskom transferu vodonika, ili hibridnom transferu. Kod oba tipa procesa, odgovarajući reaktivni intermedijari (radikali, joni) se permanentno regenerišu, i proces teče putem samo-propagirajućeg lančanog mehanizma. Lančana reakcija se konačno završava rekombinacijom radikala ili jona.

Reference[uredi - уреди]

  1. James H. Gary and Glenn E. Handwerk (2001). Petroleum Refining: Technology and Economics (4th izd.). CRC Press. ISBN 0-8247-0482-7. 
  2. James. G. Speight (2006). The Chemistry and Technology of Petroleum (4th izd.). CRC Press. ISBN 0-8493-9067-2. 
  3. Reza Sadeghbeigi (2000). Fluid Catalytic Cracking Handbook (2nd izd.). Gulf Publishing. ISBN 0-88415-289-8. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]