Izopropil alkohol

Izvor: Wikipedia
Izopropil alkohol
Skeletal formula of isopropyl alcohol
Ball-and-stick model of isopropyl alcohol
IUPAC ime
Drugi nazivi 2-propanol, izopropanol, izopropil alkohol, iPrOH
Identifikacija
CAS registarski broj 67-63-0 YesY
PubChem[1][2] 3776
ChemSpider[3] 3644 YesY
UNII ND2M416302 YesY
UN broj 1219
KEGG[4] D00137
ChEBI 17824
ChEMBL[5] CHEMBL582 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti NT8050000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H8O
Molarna masa 60.1 g mol−1
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0.786 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja

−89 °C, 184 K, -128 °F

Tačka ključanja

82.5 °C, 356 K, 181 °F

Rastvorljivost u vodi meša se
Rastvorljivost meša se sa benzenom, hloroformom, etanolom, etrom, glicerinom
rastvoran je u acetonu
nerastvoran je u slanim rastvorima
pKa 16.5
Indeks prelamanja (nD) 1.3776
Viskoznost 2.86 cP na 15 °C
1.96 cP na 25 °C[6]
1.77 cP na 30 °C
Za 187K-500K, viskozitet (cP) = 10^(-0.7009+(8.4150E+02/T)+(-8.6068E-03*T)+(8.2964E-06*(T^2))) (Temp u K)[6]
Dipolni moment 1.66 D (gas)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada Zapaljiv
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
1
0
 
R-oznake R11 R36 R67
S-oznake S7 S16 S24 S25 S26
Tačka paljenja 11.7 °C (otvorena posuda)
13 °C (zatvorena posuda)
Tačka spontanog paljenja 399 °C
LD50 5050 mg/kg (pacov, oralno)[7]
Srodna jedinjenja
Srodna materije: alkoholi 1-Propanol, Etanol, 2-Butanol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Izopropil alkohol (Izopropanol, propan-2-ol, 2-propanol, IPA) je ime hemijskog jedinjenja sa molekulskom formulom C3H8O. On je bezbojna, zapaljiva materija jakog mirisa. On je najjednostavniji primer sekundarnih alkohola, kod kojih je alkoholni ugljenik vezan za dva druga ugljenika, (CH3)2CHOH. On je strukturni izomer propanola.

Osobine[uredi - уреди]

Izopropil alkohol se može oksidovati do acetona. To se može postići koristeći oksidacine agense kao što je hromna kiselina, ili putem dehidrogenacije izopropil alkohola nad zagrejanim bakarnim katalizatorom:

(CH3)2CH-OH → (CH3)2CO + H2

Izopropil alkohol se često koristi kao rastvarač i izvor hidrida. Izopropil alkohol se može konvertovati u 2-bromopropan koristeći fosfor tribromid, ili dehidrisan do propena zagrevanjem sa sumpornom kiselinom.

Poput većine alkohola, izopropil alkohol reaguje sa aktivnim metalima kao što je kalijum do formira alkokside, koji se nazivaju izopropoksidi. Reakcija sa aluminijumom (inicirana tragovima žive) se koristi za pripremu katalizatora aluminijum izopropoksid.[8]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. 6.0 6.1 Yaws, C.L. (1999). Chemical Properties Handbook. McGraw-Hill. ISBN 0070734011. 
  7. Record of Isopropyl alcohol in the GESTIS Substance Database from the IFA, accessed on October 22, 2010
  8. Young, W.; Hartung, W.; Crossley, F. (1936). "Reduction of Aldehydes with Aluminum Isopropoxide". J. Am. Chem. Soc. 58: 100–2. doi:10.1021/ja01292a033. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]