Propen

Izvor: Wikipedia
Propen
Skeletal formula of propene
Propene-2D-flat.png
Propylene.png
Propylene
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 115-07-1 YesY
PubChem[1][2] 8252
ChemSpider[3] 7954 YesY
UN broj 1077
KEGG[4] C11505
ChEBI 16052
ChEMBL[5] CHEMBL117213 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti UC6740000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H6
Molarna masa 42.08 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Gustina 1,81 kg/m3, gas (1,013 bar, 15 °C)
613,9 kg/m3, tečnost
Tačka topljenja

− 185.2 °C, 88 K, -301 °F

Tačka ključanja

− 47.6 °C, 226 K, -54 °F

Rastvorljivost u vodi 0,61 g/m3
Viskoznost 8,34 µPa·s na 16.7 °C
Struktura
Dipolni moment 0,366 D (gas)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada Visoko zapaljiv
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
1
1
 
R-oznake 12
S-oznake 9-16-33
Tačka paljenja −108 °C
Srodna jedinjenja
Srodna groupe Alil, Propenil
Srodna jedinjenja Propan, Propin
Propadien, 1-Propanol
2-Propanol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Propilen, takođe poznat pod en:IUPAC-ovim imenom kao propen, je organsko jedinjenje hemijske formule C3H6. To je drugo po jednostavnosti jedinjenje iz grupe alkena iz klase ugljovodonika, od kojih je etilen (eten) najjednostavniji. Pod normalnim uslovima propilen je gas bez boje i mirisa. (U komercijalni gas se dodaju tragovi merkaptana ili sličnih jedinjenja neprijatnog i prodornog mirisa da bi se gas, ako procuri lako osetio po mirisu. Propilen može da se dobije gasifikacijom uglja ali se uglavnom proizvodi krekovanjem sirove nafte. Propilen je jedna od najvažnijih sirovina u petrohemijskoj industriji. Najvažnija upotreba je kao monomera u proizvodnji polipropilena.

Osobine[uredi - уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 0
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 1,3
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) -0,3
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 0,0

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). "Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods". J. Phys. Chem. A 102: 3762–3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). "Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices". Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488–1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). "Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties". J. Med. Chem. 43: 3714–3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]