Hidroliza

Izvor: Wikipedia
Amide hydrolysis Amidase.png

Hidroliza je hemijska reakcija koja se zasniva na raspadu molekula hemijskih jedinjenja na dva manja fragmenta pod uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. U posebnom slučaju hidrolize soli to je reakcija jona sa vodom (uglavnom se stvara kisela ili bazna sredina). Hidroliza je posebna grana solvolize.

Reakcije hidrolize[uredi - уреди]

Obično se reakcija hidrolize odvija po opštem šablonu:

A-B + H2O → A-H + B-OH+265

mada postoji mogućnost i za složenije mehanizme te reakcije, npr.

A-B + 2 H2O → A-OH + B-OH + H2

koje se odigravaju u gasovitoj fazi pri visokim temperaturama, ili u uslovima elektrolize

Hidroliza je suprotan proces od hidrolitičke kondenzacije - tj. reakcije spajanja dva ili više molekula sa izdvajanjem molekula vode.

Mnoge reakcije hidrolize su povratne, pri čemu smer reakcije zavisi od njenih uslova:

Npr. hidroliza estara:

RCOOR' + H2O → RCOOH + R'OH

zahteva dodavanje određene količine vode u reakcioni sistem; ukoliko nema dovoljno vode nastaje reakcija kondenzacije tek nastale kiseline (RCOOH) i alkohola (OH), koja je ustvari ista kao i predhodna samo suprotnog smera:

RCOOH + R'OH → RCOOR' + H2O

Reakcija hidrolize nije isto što i Elektrolitička disocijacija.

Disocijacija se zasniva na raspadu molekula pod dejstvom rastvarača (rastvarač može biti i voda) ali bez građenja kovalentnih veza sa njim , dok se hidratacija zasniva na stvaranju kompleksnih jedinjenja sa vodom vezanih vodoničnom vezom.