Суповац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Суповац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 374
Положај
Координате 43°23′12″N 21°45′18″E / 43.386666°N 21.755°E / 43.386666; 21.755
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 151 m
Суповац is located in Srbije
Суповац
Суповац
Суповац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 23′ 12" СГШ, 21° 45′ 18" ИГД

Суповац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на левој обали Јужне Мораве, под Малим Јастрепцем, на граници алексиначке и нишке котлине, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 374 становника (према попису из 1991. било је 426 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Суповац је старо село. У турским изворима из 1444. и 1446. године помињу се села Горњи и Доњи Кључ (данас локалитети на ушћу Нишаве у Јужну Мораву), а у попису 1516. године се наводи да је влашком селу Селчаници (Сечаници) припадала и мезра Суповац оптерећена дажбинама од 800 акчи. Већ у следећем попису из 1564. године помиње се као активно село са преко 30 домова. Након Великог рата (16831690) опустео је сасвим (исељавањем), али је постепено поново обновљен. Од 1833. године помиње се као „село на граници“. У Суповцу живи предање да су родоначелници (или обновитељи?) села преци данашњих Митића, Ивковића, Стојановића, Стојковића и још неких родова и да су се почетком 19. века доселили из врањског краја. Налази у „Манастиришту“ (керамичке цеви, опека, креч), темељи цркве Светог Лазара, као и предмети (цигле, малтер), људске кости на које се наилази приликом копања темеља и подрума у данашњем насељу указују на то да је село постојало од раније. Суповац се помиње и у вези с почетком рата на југу Србије 1876/77. године. И данас се тачно зна место у селу (необележено) са којег је 20. јуна (2. јула) 1876. године опалио топ у правцу турске територије означивши почетак Првог српско-турског рата.

У условима ослобођеног дела Србије Суповац се споро развијао. Већу перспективу је отворила пруга Београд-Ниш, изграђена 1884. године, захваљујући којој су се јавили почетни облици радничког запошљавања у Нишу уочи Другог светског рата са дневном миграцијом. Посебан проблем за мештане представљао је прелаз преко Јужне Мораве, за шта се најчешће користио железнички мост, на којем је у току Другог светског рата и после рата изгубило живот 39 особа.

Нови друмски мост изграђен је од 1969. до 1973. године. Он истовремено представља значајну фреквентну везу нишког краја са житковачко-тешичким Поморављем. Након изградње друмског моста почело је активно туристичко коришћење суповачког простора са више од двадесетак изграђених викендица (1983). Године 1971. у Суповцу су живела 24 пољопривредна, 63 мешовита и 31 непољопривредно домаћинство.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Средином 19. века (1846), Суповац је село са 19 домаћинстава и 129 становника, 1910. године имало је 66 домаћинстава и 542 становника, 1921. године 92 домаћинства и 630 становника, а године 1930. у њему је живело 101 домаћинство и 671 становник.

У насељу Суповац живи 311 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (42,6 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 616 [1]
1953. 612
1961. 602
1971. 511
1981. 456
1991. 426 425
2002. 389 374
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
370 98,93%
Роми
  
2 0,53%
Хрвати
  
1 0,26%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 204-205.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]