Церје (Ниш)
Za ostale upotrebe, v. Церје (razvrstavanje).
| Церје | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 306 |
| Положај | |
| Координате | 43°25′27″N 21°54′23″E / 43.424166°N 21.9065°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 539 m |
  Церје Церје (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 25′ 27" СГШ, 21° 54′ 23" ИГД
Церје је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Каменичког виса, Дебелог врха и Лабуновске реке, на око 16 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 306 становника (према попису из 1991. било је 386 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
У турским пописима из 15. века Церје се не спомиње. У попису 1564. године помиње се под садашњим називом са 26 домаћинстава и 16 неожењених и то као влашко село с примићуром Манилом, сином Боје. Асимилација сељана у србо-хришћанску рају вероватно је обављена у 16. и 17. веку. Касније се губе подаци о Церју да би било споменуто 1835. и 1841. године у вези са народном буном. У овој другој устаничкој години, заједно са осталим побуњеним селима (121 село у нишком крају), и Церје је било спаљено.
Церје је одувек имало велики атар, па су његова задружна домаћинства, поред заједничке сеоске земље, и у турском и у посттурском периоду имала крупне поседе, веће од 10 хектара. Али и поред тога Церје је у економском погледу представљало сиромашније село, оријентисано предоминантно на екстензивно планинско сточарство и продају шумског дрвета. Церје је најјаче сточарско село на сектору планине Калафат, с бројним појатама. С ових појата до 1940. године ношено је млеко за качкаваљаџиницу на потесу званом Крст, где су се у једној сезони производила око два вагона качкаваља. Осим својих, овчари Церја су током лета чували овце и домаћинстава из других села. После Другог светског рата, већ од 1955/60. године наступиле су значајније тенденције исељавања радно способног становништва, с постепеним застаревањем села (старачка домаћинства). Истовремено, већина одсељених и даље држи своје поседе на селу развијајући тиме мешовиту привреду.
У церјанском атару, године 1953., када се после једне велике кише обурвао улаз, откривена је до тада непозната Церјанска пећина. Више километара ове пећине истражено је наредне, 1954. године, а затим су је систематскије испитивали и наши познати спелеолози (др Ј. Петровић, др Ж. Мартиновић).
Према подацима пописа у Церју је 1971. године живело 99 пољопривредних, 50 мешовитих и 4 непољопривредна домаћинства.
Демографија[uredi | uredi kod]
Крајем 19. века (1895. године) Церје је село са 53 задружна домаћинства и 600 становника, а 1930. године у њему су живела 103 домаћинства и 731 становник.
У насељу Церје живи 272 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (49,8 код мушкараца и 52,0 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 306 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 7 | ||
| 80+ | 7 | 8 | ||
| 75-79 | 7 | 14 | ||
| 70-74 | 13 | 14 | ||
| 65-69 | 19 | 16 | ||
| 60-64 | 18 | 18 | ||
| 55-59 | 12 | 14 | ||
| 50-54 | 7 | 6 | ||
| 45-49 | 9 | 7 | ||
| 40-44 | 13 | 8 | ||
| 35-39 | 13 | 1 | ||
| 30-34 | 9 | 5 | ||
| 25-29 | 5 | 8 | ||
| 20-24 | 7 | 3 | ||
| 15-19 | 5 | 4 | ||
| 10-14 | 1 | 2 | ||
| 5-9 | 3 | 9 | ||
| 0-4 | 7 | 6 | ||
| просек | 49.8 | 52.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 145 | 34 | 88 | 16 | 7 | - |
| Женски | 133 | 9 | 87 | 33 | 4 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 85 | 42 | - | - | 11 | 2 | 4 | 7 | - | 5 |
| Женски | 30 | 23 | - | - | 2 | - | - | 2 | - | - |
| Оба | 115 | 65 | - | - | 13 | 2 | 4 | 9 | - | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | - | 2 | 9 | - | - | 1 | |
| Женски | - | 1 | - | 2 | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 2 | 2 | 2 | 9 | - | - | 1 |
Саобраћај[uredi | uredi kod]
До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Церје (линија бр. 14А).
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 287.
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
