Доња Топоница (Ниш)
Za ostale upotrebe, v. Доња Топоница (razvrstavanje).
| Доња Топоница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 290 |
| Положај | |
| Координате | 43°24′28″N 21°47′05″E / 43.407833°N 21.784833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 178 m |
  Доња Топоница Доња Топоница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 24′ 28" СГШ, 21° 47′ 05" ИГД
Доња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 290 становника (према попису из 1991. било је 315 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Доња (као и Горња) Топоница је старо село које датира још из средњег века. Истина, турски попис из средине 15. века пружа податке само о једној Топоници, Горњој, али већ у попису из 1516. године уписана су оба села. Доња Топоница је тада била једно од 111 села нахије и носила је исти назив као данас, а имала је 44 домаћинства, 16 самачких, 5 удовичких домаћинстава, 6 рајинских воденица и дажбине у износу 8842 акче[1]. У то време и касније, све до средине 19. века, овде и у суседном селу Тешици гајио се пиринач о чему сведочи и месна топонимија: Оризишта. Следећи пописни и путописни подаци показују опадање броја становништва, које је нарочито дошло до изражаја у време аустро-турских ратова, а затим за време куге, „чуме“, 1838. године, па у време нишке буне 1841. и у Српско-турском рату 1876. године када је Доња Топоница с осталим селима у овом крају паљена, тако да је село дочекало ослобођење од Турака с око 25 домаћинстава.
После ослобођења од Турака, поред откупа и заузимања земље од стране сиромашних сељака, многих турских имања су се докопали поједини имућни сељаци и градски зеленаши. Међу овим другим је и Таско Узуновић из Ниша који је у атарима Доње Трнаве, Дражевца и Доње Топонице поред Јужне Мораве присвојио преко 120 ha земље, претежно ливада. Доња Топоница се пред крај 19. и у првој половини 20. века почела да обнавља и јача, напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и повртарство. Године 1895. имала је 32 домаћинства и 238 становника, а 1921. године у њему је живело 51 домаћинство и 329 становника. После Другог светског рата, без обзира на пораст броја домаћинстава, дошло је до лаганог исељавања (пре свега у Ниш) и пада укупног броја становника. Године 1971. у Доњој Топоници је живело 46 пољопривредних, 42 мешовита и 8 непољопривредних домаћинстава.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Доња Топоница живи 240 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (42,8 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 288 | 99,31% | ||
| непознато | 2 | 0,68% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 5 | ||
| 75-79 | 7 | 13 | ||
| 70-74 | 8 | 12 | ||
| 65-69 | 8 | 8 | ||
| 60-64 | 12 | 12 | ||
| 55-59 | 9 | 10 | ||
| 50-54 | 10 | 8 | ||
| 45-49 | 16 | 11 | ||
| 40-44 | 12 | 8 | ||
| 35-39 | 6 | 11 | ||
| 30-34 | 4 | 7 | ||
| 25-29 | 9 | 7 | ||
| 20-24 | 7 | 10 | ||
| 15-19 | 8 | 10 | ||
| 10-14 | 10 | 3 | ||
| 5-9 | 4 | 5 | ||
| 0-4 | 10 | 5 | ||
| просек | 42.8 | 46.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 121 | 29 | 79 | 9 | 4 | - |
| Женски | 132 | 24 | 80 | 25 | 3 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 55 | 5 | - | - | 17 | 2 | - | 7 | 1 | 6 |
| Женски | 23 | 4 | - | - | 5 | - | - | 6 | 1 | - |
| Оба | 78 | 9 | - | - | 22 | 2 | - | 13 | 2 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 3 | 3 | 9 | - | - | - | 1 | |
| Женски | 1 | - | - | 2 | 3 | 1 | - | - | - | |
| Оба | 1 | 1 | 3 | 5 | 12 | 1 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 216.
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
