Мезграја (Ниш)

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Mezgraja (Niš))
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Мезграја (razvrstavanje).
Мезграја

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 575
Положај
Координате 43°23′21″N 21°47′02″E / 43.389166°N 21.783833°E / 43.389166; 21.783833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 165 m
Мезграја na mapi Srbije
Мезграја
Мезграја
Мезграја (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 23′ 21" СГШ, 21° 47′ 02" ИГД Мезграја је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у суповачком пролазу, на граници Нишке и Алексиначке котлине, на око 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 575 становника (према попису из 1991. било је 607 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

Оскудност преисторијских, античких и средњовековних налаза упућује на могућност непостојања села у далекој прошлости. Овакву могућност поткрепљује чињеница меандрирања и мењања речног тока Јужне Мораве на сектору Мезграја у прошлости. О овом селу нема података ни из турског периода све до 1833. године кад се заједно с околним селима помиње у рајинским побунама („размирицама“). После неуспеле нишке буне 1841. године помиње се Мезграја као село које је помагало хајдуке.

По ослобођењу од Турака село је почело да се обнавља и јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство и повртарство. Напретку села битно је допринела изградња железничке пруге Београд - Ниш 1884. године, која је Мезграју, укључујући и београдски друм, угодно везала с нишким тржиштем. Ова околност је допринела томе да село после Другог светског рата, осим што је иселило један број радно способног становништва (пре свега у Ниш), постане имиграционо привлачно за поједина радничка домаћинства из удаљенијих и сиромашнијих села. На тој основи развој становништва је добио стагнантан облик с прилично израженим економско-социјалним структуралним променама, што се види из податка да је у Мезграји 1971. године живело 55 пољопривредних, 65 мешовитих и 36 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi | uredi kod]

Крајем 19. века (1895. године) село је имало 39 кућа и 319 становника, а године 1930. у њему су живела 92 домаћинства и 597 становника.

У насељу Мезграја сада (2002. године) живи 467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 178 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 650 [1]
1953. 641
1961. 675
1971. 593
1981. 582
1991. 607 601
2002. 575 575
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
 569 98,95%
Мађари
  
 2 0,34%
Муслимани
  
 1 0,17%
Југословени
  
 1 0,17%
непознато
  
 1 0,17%


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 3
  
  
 1
80+ 5
  
  
 8
75-79 9
  
  
 14
70-74 13
  
  
 14
65-69 13
  
  
 16
60-64 11
  
  
 21
55-59 18
  
  
 16
50-54 29
  
  
 23
45-49 33
  
  
 17
40-44 19
  
  
 25
35-39 20
  
  
 23
30-34 14
  
  
 15
25-29 15
  
  
 16
20-24 14
  
  
 23
15-19 29
  
  
 21
10-14 21
  
  
 12
5-9 22
  
  
 7
0-4 4
  
  
 11
просек 39.6 42.7
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 123 133 156 156 162 168 178
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 34 38 25 41 20 16 3 - 1 - 3.23
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата 		Ожењен/
Удата 		Удовац/
Удовица 		Разведен/
Разведена 		Непознато
Мушки 245 72 150 14 7 2
Женски 253 44 155 48 5 1
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 117 4 - - 35 5 9 7 8 22
Женски 51 - - - 13 - - 10 4 3
Оба 168 4 - - 48 5 9 17 12 25
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки - 2 5 1 15 2 - - 2
Женски - 1 - 4 15 1 - - -
Оба - 3 5 5 30 3 - - 2

Референце[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 96.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Портал Србија
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Мезграја_(Ниш)&oldid=41596410