Мезграја (Ниш)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Mezgraja (Niš))
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Мезграја (razvrstavanje).
Мезграја

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 575
Положај
Координате 43°23′21″N 21°47′02″E / 43.389166°N 21.783833°E / 43.389166; 21.783833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 165 m
Мезграја is located in Srbije
Мезграја
Мезграја
Мезграја (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 23′ 21" СГШ, 21° 47′ 02" ИГД

Мезграја је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у суповачком пролазу, на граници Нишке и Алексиначке котлине, на око 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 575 становника (према попису из 1991. било је 607 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Оскудност преисторијских, античких и средњовековних налаза упућује на могућност непостојања села у далекој прошлости. Овакву могућност поткрепљује чињеница меандрирања и мењања речног тока Јужне Мораве на сектору Мезграја у прошлости. О овом селу нема података ни из турског периода све до 1833. године кад се заједно с околним селима помиње у рајинским побунама („размирицама“). После неуспеле нишке буне 1841. године помиње се Мезграја као село које је помагало хајдуке.

По ослобођењу од Турака село је почело да се обнавља и јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство и повртарство. Напретку села битно је допринела изградња железничке пруге Београд - Ниш 1884. године, која је Мезграју, укључујући и београдски друм, угодно везала с нишким тржиштем. Ова околност је допринела томе да село после Другог светског рата, осим што је иселило један број радно способног становништва (пре свега у Ниш), постане имиграционо привлачно за поједина радничка домаћинства из удаљенијих и сиромашнијих села. На тој основи развој становништва је добио стагнантан облик с прилично израженим економско-социјалним структуралним променама, што се види из податка да је у Мезграји 1971. године живело 55 пољопривредних, 65 мешовитих и 36 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Крајем 19. века (1895. године) село је имало 39 кућа и 319 становника, а године 1930. у њему су живела 92 домаћинства и 597 становника.

У насељу Мезграја сада (2002. године) живи 467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 178 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 650 [1]
1953. 641
1961. 675
1971. 593
1981. 582
1991. 607 601
2002. 575 575
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
569 98,95%
Мађари
  
2 0,34%
Муслимани
  
1 0,17%
Југословени
  
1 0,17%
непознато
  
1 0,17%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 96.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]