Доња Трнава (Ниш)
Za ostale upotrebe, v. Доња Трнава (razvrstavanje).
Доња Трнава | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Црвени Крст |
Становништво | |
Становништво (2011) | 697 |
Положај | |
Координате | 43°25′13″N 21°46′28″E / 43.420166°N 21.7745°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 174 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 25′ 13" СГШ, 21° 46′ 28" ИГД
Доња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 15,5 км северозападно од Ниша. Према попису из 2002. било је 697 становника (према попису из 1991. било је 728 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Први пут се помиње под називом Трнава у нишком дефтеру 1498. године са 73 хришћанске и 2 муслиманске куће, 36 неожењених, 16 удовичких кућа, једном ливадом и дажбинама у износу 12.316 акчи. Четрдесет хришћана из села било је обавезно да храни и одржава једног поштанског коња. Преко села је водио Цариградски друм; на друму се у селу налазила мензилхана (поштанска станица), као приземљуша са сламним кровом и врло неугледна. У периоду 1459—1683. године на друму се налазио и чардак обележен на турским и аустријским картама као Трнавица.
У турском попису 1516. године Трнава је уписана као село са 65 хришћанских и 4 муслиманске куће, 12 неожењених, 6 удовичких кућа и са дажбинским обавезама у износу 12.362 акче. У селу се налазила једна царска ливада, а радила су и два рајинска млина.
Први пут се село спомиње под називом Доња Трнава у турском попису 1526. године са 25 хришћанских и 8 муслиманских кућа, 5 неожењених и 3 неспособна лица, док су дажбинске обавезе опале на 5.033 акче.
Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1878/79. Доња Трнава је постала седиште општине којој су припадала села Берчинац, Доња Топоница, Горња Топоница и Дражевац.
Доња Трнава је за време Другог светског рата била позната партизанска база и неосвојиво упориште народноослободилачког покрета.
Године 1991. Доња Трнава је село пољопривредног карактера са 728 становника.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Доња Трнава живи 589 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (42,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 228 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 678 | 97,27% | ||
Роми | 8 | 1,14% | ||
Бугари | 4 | 0,57% | ||
Муслимани | 2 | 0,28% | ||
непознато | 4 | 0,57% |
м | ж | |||
? | 1 | 2 | ||
80+ | 11 | 15 | ||
75-79 | 12 | 20 | ||
70-74 | 17 | 23 | ||
65-69 | 30 | 27 | ||
60-64 | 22 | 25 | ||
55-59 | 20 | 20 | ||
50-54 | 27 | 27 | ||
45-49 | 32 | 29 | ||
40-44 | 20 | 28 | ||
35-39 | 20 | 19 | ||
30-34 | 19 | 18 | ||
25-29 | 20 | 26 | ||
20-24 | 28 | 19 | ||
15-19 | 22 | 12 | ||
10-14 | 15 | 15 | ||
5-9 | 19 | 15 | ||
0-4 | 16 | 6 | ||
просек | 42.1 | 46.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 301 | 79 | 184 | 32 | 6 | - |
Женски | 310 | 39 | 187 | 72 | 11 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 141 | 25 | - | - | 45 | 2 | 8 | 14 | 1 | 5 |
Женски | 81 | 11 | - | - | 10 | - | 3 | 22 | - | - |
Оба | 222 | 36 | - | - | 55 | 2 | 11 | 36 | 1 | 5 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 4 | 7 | 6 | 15 | 2 | - | - | 7 | |
Женски | 3 | 1 | 1 | 9 | 18 | 3 | - | - | - | |
Оба | 3 | 5 | 8 | 15 | 33 | 5 | - | - | 7 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.