Вртиште
Вртиште | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Црвени Крст |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1052 |
Положај | |
Координате | 43°22′13″N 21°48′10″E / 43.370333°N 21.802666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 206 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 18211 |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 22′ 13" СГШ, 21° 48′ 10" ИГД
Вртиште је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у алувијалном простору, код ушћа Нишаве у Јужну Мораву, на 9 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1052 становника (према попису из 1991. било је 1064 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Праисторијски и римски налази показују да Вртиште спада у ред веома старих села. Локалитет Код чесме у дужини 800 м издашан је културни преисторијски слој до дубине 2 метра. Дубљи слојеви су из неолита, а горњи из бронзаног доба. Близу Мале чесме откривени су бројни плетари од земуница. На локалитету Чифлик, на месту где железничка пруга сече стару речну терасу, такође су пронађени преисторијски предмети, а од античких, поред других споменика, на граници старог турског гробља, откривен је и миљоказ Филипа I Арабљанина из 244. године нове ере.
На преисторијским и античким темељима засељено је касније словенско Вртиште на вишој обали меандра старог речног корита Јужне Мораве. Турски попис 1498. године затиче га као село са 51 кућом, 17 неожењених, 5 удовичких кућа и са дажбинама у износу 7.105 акчи. Уз овај податак стоји напомена да „у синору села живи и своје ушуре даје раја села по имену Сопотовци“. Осим тога, Вртиште је имало мензилхану (поштанску шталу) и имало задатак да храни поштанске коње. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 50 кућа, 6 удовичких домаћинстава, и 10 самачких домаћинстава.[1]. У процесу чифлучења села у другој половини 18. века, у атару Вртишта формирано је село Чифлук, које је потом постепено, после ослобођења од Турака, расељено (данашњи Чифлик).
Крајем 19. века (1895), заједно са Чивлаком, има 72 домаћинства и 430 становника, а 1930. године 100 домаћинстава и 625 становника. Крајем 19. века наступио је коначни распад традиционалних породичних задруга са прелазом на вишечлану породицу, као и лагано уситњавање земљишних поседа са све наглашенијом оријентацијом на ратарску и тржишну привреду. После Другог светског рата промене су се продубиле ка даљем уситњавању домаћинстава и поседа, а затим у правцу постепеног напуштања пољопривреде са делимичном преоријентацијом на градско запошљавање и мешовиту привреду. Истовремено, због близине Ниша и плодне, а доскора и не много скупе земље, Вртиште је постало привлачно за придошлице радничких и мешовитих занимања из планинских и удаљенијих крајева. Поред досељеника с подручја ужег нишког региона, има и оних који су дошли из Метохије, горњег Понишавља, Топлице и других крајева. Број домаћинстава је од 1948. до 1981. године у сталном порасту, али број становника углавном стагнира. Промене на овим основама довеле су до тога да је Вртиште у 1971. години имало 69 пољопривредних, 84 мешовитих и 100 непољопривредних домаћинстава.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Вртиште живи 841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,1 година (40,0 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 310 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.030 | 97,90% | ||
Југословени | 3 | 0,28% | ||
Црногорци | 2 | 0,19% | ||
Македонци | 2 | 0,19% | ||
Роми | 1 | 0,09% | ||
Бугари | 1 | 0,09% | ||
непознато | 7 | 0,66% |
м | ж | |||
? | 2 | 5 | ||
80+ | 7 | 14 | ||
75-79 | 14 | 31 | ||
70-74 | 31 | 29 | ||
65-69 | 31 | 36 | ||
60-64 | 30 | 27 | ||
55-59 | 28 | 26 | ||
50-54 | 48 | 34 | ||
45-49 | 44 | 43 | ||
40-44 | 44 | 42 | ||
35-39 | 25 | 36 | ||
30-34 | 33 | 28 | ||
25-29 | 30 | 32 | ||
20-24 | 34 | 28 | ||
15-19 | 45 | 34 | ||
10-14 | 31 | 27 | ||
5-9 | 24 | 32 | ||
0-4 | 26 | 21 | ||
просек | 40.0 | 42.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 446 | 107 | 295 | 31 | 12 | 1 |
Женски | 445 | 63 | 295 | 80 | 7 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 268 | 61 | - | - | 85 | 1 | 13 | 36 | 12 | 16 |
Женски | 216 | 97 | - | - | 42 | - | - | 25 | 19 | 3 |
Оба | 484 | 158 | - | - | 127 | 1 | 13 | 61 | 31 | 19 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 3 | 22 | 3 | 7 | 3 | 1 | - | 3 | |
Женски | 2 | 2 | - | 5 | 20 | 1 | - | - | - | |
Оба | 4 | 5 | 22 | 8 | 27 | 4 | 1 | - | 3 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 22.