Доња Врежина

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Доња Врежина

Залазак Сунца у Доњој Врежини
Залазак Сунца у Доњој Врежини

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво (2011) 6758 [1]
Положај
Координате 43°19′26″N 21°57′01″E / 43.324°N 21.950333°E / 43.324; 21.950333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 214 m
Доња Врежина is located in Srbije
Доња Врежина
Доња Врежина
Доња Врежина (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 19′ 26" СГШ, 21° 57′ 01" ИГД

Доња Врежина је предграђе града Ниша. Налази се на подручју градске општине Пантелеј, у Нишавском управном округу. Налази се на око 5 km источно од центра града, на подручју ушћа Матејевачког и Бреничког потока у Нишаву. Према попису из 2011. било је 6758[1] становника (према попису из 2002. било је 4088 становника). У насељу се налази издвојено одељење основне школе „Мирослав Антић“.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Атар насеља Доња Врежина као и суседних села били су насељени још у праисторији. Праисториски налази откривени су на потезу Чардак и на подручју источно од манастира (сада црква Успења Пресвете Богородице) и Римске чесме, а у насељу су откривени и антички налази. Античко насеље, као и данашње, налазило се на обалама реке Нишаве. По свом положају античка Врежина је била најближе насеље (преко реке Нишаве) насељу Медијана (лат. Mediana). Медијана је за време Римског царства била луксузно предграђе касноантичког града и војног логора Наис (лат. Naissus), где је поред реке Нишаве био саграђен велелепни царски летњиковац цара Константина Великог, који је рођен у римском граду Наису, тј. данашњем Нишу.

Према попису из 1498. године, село је имало 32 куће, 8 неожењених, 5 удовичких кућа, 2 муслиманске куће и дажбине у износу 5.332 аспре. Припадала је као спахилук Хизир-аги из Пирота, а једну воденицу са два камена држао је у свом власништву вакуф покојног Сулејман-паше из Ниша.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Доња Врезина, а имало је 35 кућа, 4 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства, 2 муслимана.[2]

Године 1841, током Нишке буне, село је делимично спаљено.

Ослобођење од Турака дочекано је са око 40 домова након чега је село почело да доживљава свој успон захваљујући доброј земљи и близини Ниша. Године 1895. село је имало 44 домаћинства и 328 становника, а 1930. године 69 домаћинстава и 434 становника.

Најинтензивнији развој остварује се након Другог светског рата када 1960-70. година постаје приградско насеље Ниша. Данас се званично води као део града.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Доња Врежина живи 5485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,5 код мушкараца и 39,3 код жена)[3]. У насељу има 2163 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12[4].

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. По резултатима пописа становништва из 2011. године, Доња Врежина има 6758 становника и 2163 домаћинства.

График промене броја становника
Демографија
Година Становника
1948. 552 [1]
1953. 600
1961. 818
1971. 1355
1981. 2270
1991. 2696 2659
2002. 4144 4088
2011. 6758
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
3.924 95,98%
Роми
  
31 0,75%
Бугари
  
11 0,26%
Југословени
  
7 0,17%
Црногорци
  
6 0,14%
Македонци
  
6 0,14%
Хрвати
  
4 0,09%
Немци
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
21 0,51%


Саобраћај[uredi - уреди | uredi izvor]

До насеља се може доћи градском линијом Бубањ—Доња Врежина, као и приградским линијама ПАС Ниш—Врело (линија бр. 16), ПАС НИШ—Ореовац (линија бр. 17) и ПАС НИШ—Горња Врежина (линија бр. 17Л). Све поменуте линије имају по више стајалишта у насељу.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 "Књига 20". Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. — подаци по насељима.. Београд: Републички завод за статистику. 2014. ISBN 978-86-6161-109-4. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf. 
  2. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
  3. 3,0 3,1 "Књига 2". Старост и пол. Београд: Републички завод за статистику. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Starost%20i%20pol-Age%20and%20sex.pdf. 
  4. "Књига 10". Домаћинства према броју чланова. Београд: Републички завод за статистику. 2013. ISBN 978-86-6161-066-0. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga10.pdf. 
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 20-21.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]