Трупале

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Трупале

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 2109
Положај
Координате 43°21′17″N 21°47′22″E / 43.354833°N 21.789333°E / 43.354833; 21.789333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 187 m
Трупале is located in Srbije
Трупале
Трупале
Трупале (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 18211
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 21′ 17" СГШ, 21° 47′ 22" ИГД

Трупале је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на ушћу Нишаве у Јужну Мораву, на десној нишавиној алувијалној тераси, на око 10 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2109 становника (према попису из 1991. било је 2223 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Преисторијски налази (неолитско-бронзаног доба) на рубу терасе старе речне обале на локалитету Цигански кључ показују да Трупале спада у веома стара села. У подручју поменутог локалитета лежи и једна могила названа Тумба.

Трупале је старо село које датира још из средњег века. у 15. веку оно је највеће село у нишком кадилуку. Турски попис 1498. године евидентира га као спахилук (зеамет) у власништву Ибрахим-бега из Ниша са 142 дома, 52 неожењена, 16 удовичких домова и с дажбинама које износе 19.169 акчи. Плаћа порез за: испенџу, пшеницу, јечам, овас и каплуџу, раж, просо, ширу, ушур од кошница, ситну стоку, свиње, воће, црни и бели лук, ушур од купуса, конопље, порез од буради, бостана, траве и огревног дрвета, бадухове и свадбарине.

Током 16. века дошло је до извесног слабљења села. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 112 кућа, 14 удовичка домаћинства, 37 самачка домаћинства и с давањима која износе 23.010 акчи.[1]. Већ 1560. године давања су пала само на 8.197 акчи, а број домова се свео на 35 и 10 самачких. На овако изразито опададање села изазваног углавном расељавањем, утицала је без сумње траса Цариградског пута, која је, по свему судећи, пролазила кроз сеоски атар, тако да је село било изложено похарама од стране турских пролазника, харамија и војних јединица. Забележено је, на пример, да је у Трупале 1521. године коначила турска војска.

После заузећа Ниша и нишког краја 1428. године, Турци су на Јужној Морави формирали речну флоту са пристаништем у Трупалу. Речна флотила нишке капетаније стационирана у Трупалу учествовала је у другој половини 15. века у бици за Београд. Забележено је да су 1575. године из Ниша (вероватно из Трупала) два брода са житом упућена у Будим. Негде с краја 16. века гасе се подаци о саобраћајној улози Јужне Мораве.

По ослобођењу од Турака, и после откупа спахијске земље, Трупале се захваљујући свом смештају на плодном земљишту и у близини Ниша развило у напредно нишавско-моравско село. После Другог светског рата процес делимичног исељавања, пре свега у Ниш, захватио је и Трупале, а с друге стране оно је постало привлачно за придошлице из сиромашнијих и удаљенијих села (пиротски, крушевачки, подјастребачки и планински регион), тако да се укупни број становника у њему повећао. Године 1971. у Трупалу су живела 103 пољопривредна, 183 мешовита и 209 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Крајем 19. века (1895. године) Трупале је веће село са 112 домаћинстава и 848 становника, а године 1930. у њему је живело 210 домаћинстава и 1.345 становника.

У насељу Трупале живи 1716 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,3 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 625 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1667 [2]
1953. 1819
1961. 1901
1971. 1963
1981. 2131
1991. 2223 2175
2002. 2177 2109
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.047 97,06%
Роми
  
38 1,80%
Македонци
  
4 0,18%
Југословени
  
2 0,09%
Хрвати
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
Немци
  
1 0,04%
непознато
  
13 0,61%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“, Приступљено 27. 4. 2013.
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 227-228.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]