Габровац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Габровац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Палилула (Ниш)
Становништво
Становништво (2011) 1189
Положај
Координате 43°16′28″N 21°55′25″E / 43.2745°N 21.9235°E / 43.2745; 21.9235
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 335 m
Габровац is located in Srbije
Габровац
Габровац
Габровац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 16′ 28" СГШ, 21° 55′ 25" ИГД

Габровац је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долинском простору Габровачке реке, у јужном делу Ниша, удаљено 6 км од центра града. Године 1878. село је имало 33 домаћинства и 222 становника (просечно 6,7 по домаћинству) а 1930. године 124 домаћинства и 765 становника. Према попису из 2002. било је 1189 становника (према попису из 1991. било је 1167 становника).

У самом центру је ушће два потока, Вукмановске и Бербатовске реке који чине Габровачку реку - притоку Нишаве. Габровац је познат по једном од најстаријих манастира у Нишавском региону. Ради се о манастиру Свете Тројице који је саграђен у 13. веку и један је од најлепших у околини Ниша. У околини Габровца налазе се такозвани римски и турски шанац. Обе локације сада користе припадници Војске Србије.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији турски извори, јер га је попис из 1498. године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства [1]. Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.

Живот[uredi - уреди | uredi izvor]

У периоду Србије и међуратне Југославије село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После 1945. године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.

У структури домаћинстава, према извору прихода, било је 1971. године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије 20. века у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Габровац живи 995 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,9 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1165 [2]
1953. 1267
1961. 1282
1971. 1114
1981. 1168
1991. 1167 1162
2002. 1220 1189
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.130 95,03%
Роми
  
23 1,93%
Црногорци
  
1 0,08%
Хрвати
  
1 0,08%
Немци
  
1 0,08%
непознато
  
33 2,77%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 23.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]