Доња Топоница (Ниш)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Доња Топоница (razvrstavanje).
Доња Топоница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 290
Положај
Координате 43°24′28″N 21°47′05″E / 43.407833°N 21.784833°E / 43.407833; 21.784833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 178 m
Доња Топоница is located in Srbije
Доња Топоница
Доња Топоница
Доња Топоница (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 24′ 28" СГШ, 21° 47′ 05" ИГД

Доња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 290 становника (према попису из 1991. било је 315 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Доња (као и Горња) Топоница је старо село које датира још из средњег века. Истина, турски попис из средине 15. века пружа податке само о једној Топоници, Горњој, али већ у попису из 1516. године уписана су оба села. Доња Топоница је тада била једно од 111 села нахије и носила је исти назив као данас, а имала је 44 домаћинства, 16 самачких, 5 удовичких домаћинстава, 6 рајинских воденица и дажбине у износу 8842 акче[1]. У то време и касније, све до средине 19. века, овде и у суседном селу Тешици гајио се пиринач о чему сведочи и месна топонимија: Оризишта. Следећи пописни и путописни подаци показују опадање броја становништва, које је нарочито дошло до изражаја у време аустро-турских ратова, а затим за време куге, „чуме“, 1838. године, па у време нишке буне 1841. и у Српско-турском рату 1876. године када је Доња Топоница с осталим селима у овом крају паљена, тако да је село дочекало ослобођење од Турака с око 25 домаћинстава.

После ослобођења од Турака, поред откупа и заузимања земље од стране сиромашних сељака, многих турских имања су се докопали поједини имућни сељаци и градски зеленаши. Међу овим другим је и Таско Узуновић из Ниша који је у атарима Доње Трнаве, Дражевца и Доње Топонице поред Јужне Мораве присвојио преко 120 ha земље, претежно ливада. Доња Топоница се пред крај 19. и у првој половини 20. века почела да обнавља и јача, напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и повртарство. Године 1895. имала је 32 домаћинства и 238 становника, а 1921. године у њему је живело 51 домаћинство и 329 становника. После Другог светског рата, без обзира на пораст броја домаћинстава, дошло је до лаганог исељавања (пре свега у Ниш) и пада укупног броја становника. Године 1971. у Доњој Топоници је живело 46 пољопривредних, 42 мешовита и 8 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Доња Топоница живи 240 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (42,8 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 369 [2]
1953. 365
1961. 387
1971. 348
1981. 323
1991. 315 312
2002. 295 290
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
288 99,31%
непознато
  
2 0,68%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 216.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]