Церје (Ниш)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Церје (razvrstavanje).
Церје

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво (2011) 306
Положај
Координате 43°25′27″N 21°54′23″E / 43.424166°N 21.9065°E / 43.424166; 21.9065
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 539 m
Церје is located in Srbije
Церје
Церје
Церје (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 25′ 27" СГШ, 21° 54′ 23" ИГД

Церје је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Каменичког виса, Дебелог врха и Лабуновске реке, на око 16 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 306 становника (према попису из 1991. било је 386 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

У турским пописима из 15. века Церје се не спомиње. У попису 1564. године помиње се под садашњим називом са 26 домаћинстава и 16 неожењених и то као влашко село с примићуром Манилом, сином Боје. Асимилација сељана у србо-хришћанску рају вероватно је обављена у 16. и 17. веку. Касније се губе подаци о Церју да би било споменуто 1835. и 1841. године у вези са народном буном. У овој другој устаничкој години, заједно са осталим побуњеним селима (121 село у нишком крају), и Церје је било спаљено.

Церје је одувек имало велики атар, па су његова задружна домаћинства, поред заједничке сеоске земље, и у турском и у посттурском периоду имала крупне поседе, веће од 10 хектара. Али и поред тога Церје је у економском погледу представљало сиромашније село, оријентисано предоминантно на екстензивно планинско сточарство и продају шумског дрвета. Церје је најјаче сточарско село на сектору планине Калафат, с бројним појатама. С ових појата до 1940. године ношено је млеко за качкаваљаџиницу на потесу званом Крст, где су се у једној сезони производила око два вагона качкаваља. Осим својих, овчари Церја су током лета чували овце и домаћинстава из других села. После Другог светског рата, већ од 1955/60. године наступиле су значајније тенденције исељавања радно способног становништва, с постепеним застаревањем села (старачка домаћинства). Истовремено, већина одсељених и даље држи своје поседе на селу развијајући тиме мешовиту привреду.

У церјанском атару, године 1953., када се после једне велике кише обурвао улаз, откривена је до тада непозната Церјанска пећина. Више километара ове пећине истражено је наредне, 1954. године, а затим су је систематскије испитивали и наши познати спелеолози (др Ј. Петровић, др Ж. Мартиновић).

Према подацима пописа у Церју је 1971. године живело 99 пољопривредних, 50 мешовитих и 4 непољопривредна домаћинства.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Крајем 19. века (1895. године) Церје је село са 53 задружна домаћинства и 600 становника, а 1930. године у њему су живела 103 домаћинства и 731 становник.

У насељу Церје живи 272 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (49,8 код мушкараца и 52,0 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 935 [1]
1953. 982
1961. 917
1971. 652
1981. 512
1991. 386 386
2002. 306 306
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
306 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Саобраћај[uredi - уреди | uredi izvor]

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Церје (линија бр. 14А).

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 287.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]