Малча

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Малча

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво (2011) 963
Положај
Координате 43°19′35″N 22°01′26″E / 43.326333°N 22.023833°E / 43.326333; 22.023833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 388 m
Малча is located in Srbije
Малча
Малча
Малча (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 18207
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 19′ 35" СГШ, 22° 01′ 26" ИГД

Малча је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у источном квадранту Нишке котлине, на око 12 км источно од центра Ниша. Према попису из 2011. било је 963 становника. Горња Малча и Доња Малча, међусобно спојене, чине једну целину села Малча.

Етимологија[uredi - уреди | uredi izvor]

Историјска литература сматра да имена места нишког краја потичу из времена словенског досељавања на Балкан. Таква оцена би у целини важила за име села Малча, које се у обичном говору назива и Малче. Да ли у овом имену има и предсловенских назнака или само словенских елемената тешко је рећи, али обзиром на то да се ради о једном основном имену из кога се могу извести друга значења у српском језику, могло би се рећи да се ради о чисто словенском имену.

Малча као име је врло ретко. Према Именику места у Југославији село Малча, је једино место с тим именом у некадашњој СФР Југославији. Са сличним именима постоји село Малчиште у Македонији и поток Малчевица, који извире испод врха Трема на Сувој Планини. Овај поток и наведено село у околини Скопља имају у свом имену језички корен Малча.

Према Вуковом речнику, а и према Речнику српско-хрватског књижевног језика малча као реч не постоји, али постоје речи:
- малчанин, становник мале, махале;
- малчанка, становница мале, махале;
- и прилог малчице и малчицко, сасвим мало, помало.

Ово указује на могућност да је Малча означава "село малено". У прилог таквој могућности је и чињеница да реч "малча" и речи изведене из ове основе немају сличности са именима других народа, који су на овом простору боравили пре доласка јужних словена на ове просторе.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Праисторија[uredi - уреди | uredi izvor]

На подручју села су постојала насеља још у неолитском добу, са своје две велике културне групе, старчевачком и винчанском. У евиденцији Народног музеја у Нишу регистрована су налазишта старчевачке културе на терену Кованлука, а насеља обе групе неолита, на равним теренима и благим падинама поред Нишаве, на локалитетима Радачија и Кованлука, оба у зони малчанског дела. Бројни налази: оруђа од камена и кости, керамика и статуете од печене земље са људским и жиботињским ликовима, то потвђују.

На прелазу из неолита у метално доба утвеђена су такође налазишта на локалитету Кованлука, као из периода средњег и каснијег бронзаног доба. У прелазном периоду из бронзано у гвоздено доба који је карактеристичан по великим померањима и сукобима племена, археолошки материјали са овог подручја нису бројни.

Стари век[uredi - уреди | uredi izvor]

На подручју Ниша и његове околине, укључујући и село Малча, судећи на основу отворених налазишта, трагови Римске цивилизације су још увек присутни.

На територији села Горња Малча, може се са сигурношћу рећи, да је постојала нека врста римског насеља. На то указују следећи познати елементи:
- у зони Тролишта, које се налази између Малче и Јасеновика, изоравањем њива, пронађени су римски гробови, а у њима римски новац и женски накит;
- на истом локалитету пронађене су водоводне инсталације, са истоветним оловним водоводним цевима, као и на налазишту Медијана код Ниша;
- у самом центру села Горња Малча налази се чесма озидана типичним циглама-ћерпичима римске технологије;
- нађени римски новац са ове локација датира из IV века, а неки из II века;
- има индиција да је и сеоска црква сазидана на темељима неке грађевине из римског доба.

Средњи век[uredi - уреди | uredi izvor]

Продори Словена долином Мораве и Тимока изазвале су велике промене у нишкој области, нарочито почетком VII века. Словенска колонизација балканских земаља добила је велики замах, иако је текла неједнако и са одређеним регионалним разликама. Многи градови су тада разорени, а привреда и друштвени односи доведени у стање расула. Антички Наиссус(Ниш) је страдао, а на његовим рушевинама Словени су почели да граде своја насеља и стварају прва језгра окупљања у новој средини. Да ли је Малча још у овом добу настала или знатно касније, може се само претпоставити, јер тачних података о томе нема.

Са историјских карата средњевековне српске државе види се да су се североисточне границе у доба Стефана Немање(1170-1196), Краља Милутина(1282-1321), Стефана Дечанског(1321-1331) и Цара Душана око 1350. године, наслањале на улаз Сићевачке клисуре, Грамаде, Каменичког Виса и кретале ка Бовану. То је био део границе према бугарској средњевековној држави. Горња и Доња Малча су, судећи према овим картама, тада биле у граничном појасу средњевековне српске државе.

Нови век[uredi - уреди | uredi izvor]

Излагање историјских података о Малчи у овом раздобљу вишевековне турско-отоманске окупације ових крајева има за циљ да покаже, да је Малча постојала у средњевековној српској држави, пре пропасти српске државе и да је наставила са својим животом у зназно тежим условима, које је отоманско царство одређивало.

Сва насеља територије Ниша водила су се под Нишком нахијом, у оквиру Смедеревског санџака. Нишка нахија је била одвојена од Крушевачког санџака Јужном Моравом, а са Видинским санџаком граничила су се следећа села Нишке нахије: Г.Крупац, Врело, Попшица, Кравље, Церје, Кнез Село, Горња и Доња Малча и Просек. Турске власти су вршиле територијалне поделе окупираних територија како су њима из одређених разлога одговарале.

У циљу разрезивања пореза турске власти су након освајања територија Српске државе извршиле(први) попис и на садашњем нишком подручју 1498. године, потом 1516. и 1564. године.

Нишка нахија је 1498. године имала 111 насеља, у којима је било 3.824 домаћинства, 1084 неожењених и 314 удивица односно удовичких домаћинстава. Ако се претпостави да су породична домаћинства имала у просеку осам чланова, удовичка четири и самачка једног члана. Нишка нахија имала је око 33000 становника. Сва села пописане Нишке нахије нису била једнака. У просеку једно село је имало око 300 становника.

Према овом попису Доња Малча, Доња Врежина и Каменица спадале су у групу села од 40-50 домаћинстава и спадача је са Просеком, Брзим Бродом и Горњом Врежином у групу сасвим малих села.

Према турском попису из 1516. године, у 111 истих села било је 3694 породичниа, 372 удовичка домаћинства и 840 неожењених, што износи око 32000 становника.

На основу оба пописа може се закључити да је нишка област пре турског освајања била добро насељена са повољном структуром насеља. Међутим, попис из 1564. године показује да турска власт није донела нишкој области демографски просперитет, јер је само Доњи Матејевац имао више од 50 домаћинстава, а Доња Малча, Горња Малча, Јасеновик, Каменица и др. спала су у групу од 20-30 домаћинстава.

Горња и Доња Малча према турским пописима нису имали конвертите, хришћане који су прешли у ислам. Напротив, према попису из 1498. године имали су своје православне цркве, манастире и свештенике.

Доња Малча имала је два свештеника: попа Станислава, попа Ивана и калуђера Станислава. У Горњој Малчи живели су поп Мирча и Мирко, син попа. Ако се има у виду да су православне цркве и манастири били и израз српске културе и писмености онда су оба села имала у себине само седишта религиозног живота веећ и средиште окупљања народа.

Према попису иѕ 1498. године у близини села Горња Малча, постојао је манастир Светог Спаса са једним калуђером. То је исто евидентирано пописом из 1515. године, а пописом из 1564. године евидентиран је као пусти манастир.

У времену краткотрајног затишја од великих ратних збивања у Доњој Малчи је 1817. године, у центар самог села, подигнут спомен крст, посвећен Цветку, Станку и Жики. Текст изнад њихових имена није читљив и има изглед старословенских писма. Да ли се ради о одању заслуга, признања или сећања на значајне Малчане треба истражити, јер није сигурно безразложно постављен на овај јавни простор окупљања доњомалчана.

Први светски рат[uredi - уреди | uredi izvor]

Септембра 1918. године пробијен је Солунски фронт. Јединице српских и савеничких армија кренуле су у ослобађање Србије брзо и успешно. Бугарска армија на Солунском фронту била је рабијена, а бугарски војници су се највећим делом предали. Бугарски окупатори су сада постали заробљеници српске војске.

Радост слободе вратила се је и у Малче, средином октобра 1918. године. Али малчани из Моравске дивизије оставили су само поруке својим родбинама да су живи и здрави, и у офанзиву у налету продужили ка Дунаву. Њихов повратак кућама мога се је очекивати тек наредне године, када су млади регрути требали да замене искусне ратнике и храбре ослободиоце.

Малче је имало неколико бораца који су прешли пут борби са надмоћнијим непријатељима, повлачење преко Албаније на Крф и у ослободилачком походу од Солунског фронта поново дали свој удео у ослобађању нишких крајева од бугарске окупације. Међу њима је било бораца, подофицира и официра, са и без одликовања, али су сви часно обавили свој патриотски дуг према отаџбини. Они су били понос и ауторитет села, јер су били на нивоу реномеа села, које је село у јавности имало.

Подизањем споменика на простору маркантне видљивости, изнад зграде трећег задружног дома, и уклесаном поруком одато је признање и захвалност погинулим у ратовима од 1912-1918. године, као и погинулим и НОБ-и од 1941-1945. године.

Други светски рат[uredi - уреди | uredi izvor]

Многи малчани, који су били у јединицама Југословенске војске на терену, били су принуђени да се врате кући, како би избегли заробљавање.

У лето 1944. године формиран је народно-ослободилачки одбор у Малчи чиме је отпочео активнији однос према НОБ-у за ослобођење земље и нишких крајева од окупатора.

Малче су практично ослободиле јединице 223. дивизије Црвене армије, 13. октобра 1944. год. у оквиру операционог захвата, надирања ка Нишу.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Малча живи 887 пунолетних особа, а просечна старост становништва износи 47,1 година (46,7 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 344 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,8.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња четри пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1692 [1]
1953. 1778
1961. 1720
1971. 1408
1981. 1346
1991. 1249 1245
2002. 1205 1202
2011. 963
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
922 95,74%
Роми
  
41 4,26%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 88.
  • Именик места у Југославији: са поштама и територијално надлежним судовима и јавним тужилаштвима; издање новинске установе Службени лист СФРЈ, 1965.г.
  • Малча - Младен Б. Голубовић, Библиотека "Хронике села", Београд, 1994.г.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]