Горња Трнава (Ниш)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Горња Трнава (razvrstavanje).
Горња Трнава

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 309
Положај
Координате 43°25′29″N 21°49′11″E / 43.424666°N 21.819666°E / 43.424666; 21.819666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 240 m
Горња Трнава is located in Srbije
Горња Трнава
Горња Трнава
Горња Трнава (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 25′ 29" СГШ, 21° 49′ 11" ИГД

Горња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 16 км северозападно од Ниша. Према попису из 2002. било је 309 становника (према попису из 1991. било је 360 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Горња Трнава се формирала у 16. веку у простору ранијих појата и бачија чији су власници били сељаци из Доње Трнаве. У почетку су ове бачије служиле као збегови у време ратних похода, а касније се један део становника стално населио и формирао село Горња Трнава. Оба села заједно први пут се спомињу 1560. године у попису смедеревског дефтера, а 1572. се дају и ближи цифарски подаци о њима. У попису из времена Мурата III, крајем 16. века, налазе се подаци само о Горњој Трнави. Знатно се смањио број кућа и порески приход, што даје основа за закључак да су оба села економски и демографски назадовала. Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1991. Горња Трнава је село пољопривредног карактера са 360 становника.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Горња Трнава живи 252 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (43,8 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 467 [1]
1953. 464
1961. 473
1971. 423
1981. 383
1991. 360 356
2002. 309 309
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
306 99,02%
Украјинци
  
1 0,32%
Словенци
  
1 0,32%
Македонци
  
1 0,32%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]