Врело (Ниш)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
За остале употребе, погледајте Врело (разврставање).
Врело

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво (2011) 287
Положај
Координате 43°22′22″N 22°02′26″E / 43.372666°N 22.0405°E / 43.372666; 22.0405
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 440 m
Врело na mapi Srbije
Врело
Врело
Врело (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 22′ 22" СГШ, 22° 02′ 26" ИГД
Врело је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју Бајтарице (742 м) и у близини Грамаде, удаљено 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 288 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

Као и суседно село Јасеновик тако је и Врело давнашње село чије црквиште указује да је егзистирало још у српском средњем веку. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим називом (Врело) као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 60 домова, 24 неожењена, 5 удовичких домова, 4 рајинске воденице (које раде пола године) и са давањима која износе 8.912 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 74 кућа, 6 удовичка домаћинства, 10 самачка домаћинства.[1]. Планински смештај и скровитост су вероватно разлог што о овом селу у каснијим вековима једва да има података, све до ослобођења од Турака. Крајем 19. века (1895. године) Врело је мање село са 33 домаћинства и 274 становника, а 1930. године у њему је живело 50 домаћинстава и 289 становника.

По ослобођењу од Турака атарска земља је коначно прешла у руке месних, већином задружних домаћинстава, али је било и заједничких (сеоских) терена под шумом и испашом. С распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века одвијао се процес уситњавања земљишта, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је знатно слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација (рад на прузи и радничко запошљавање). Старо сеоско насеље боље је одговарало старим економским и друштвеним погодбама, а било је и ближе врелу (по којем је и добило име), али је било стешњено у долу. Поједина домаћинства почела су се од 1950/52. године измештати из старог насеља и лоцирати 1 км ниже и ближе друму и железничкој прузи; ускоро је на новој локацији никло ново насеље док је старо запустело. Истовремено, одвијао се и процес напуштања чисте пољопривреде преласком на градска занимања и мешовиту привреду. Године 1971. Врело је имало 6 пољопривредних, 67 мешовитих и 11 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Врело живи 237 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (43,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 416 [2]
1953. 456
1961. 439
1971. 400
1981. 314
1991. 288 288
2002. 287 287
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
286 99,65%
Југословени
  
1 0,34%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24. 
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 21.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]