Поповац (Ниш)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Поповац (razvrstavanje).
Поповац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 2588
Положај
Координате 43°19′34″N 21°49′23″E / 43.326°N 21.823166°E / 43.326; 21.823166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 183 m
Поповац is located in Srbije
Поповац
Поповац
Поповац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 18260
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 19′ 34" СГШ, 21° 49′ 23" ИГД

Поповац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на десној алувијалној тераси Нишаве, на око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2588 становника (према попису из 1991. било је 2517 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Преисторијски налази (неолитско - бронзаног доба) на рубу терасе старе речне обале на потесима Над Цигански Кључ и Селиште показују да Поповац спада у веома стара села. Егзистира и у средњовековном словенском периоду. Турски попис 1444/46. године га затиче као спахилук (тимар) чакирџибаше Умура са 11 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.325 акчи. Помиње се и у попису 1498. године као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша с 30 домова, 17 неожењених, 5 удовичких домова и са давањима у износу 4.644 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 20 кућа, 1 удовичко домаћинство, 4 самачка домаћинства.[1] Код стариначког становништва у Поповцу живи мишљење да се у селу „у турско време“ заселила јача струја досељеника из горњег Понишавља, по којима неки родови и данас носе назив „Пироћанци“.

Ослобођење 1878. године затекло је Поповац као прилично развијено село са око 70 кућа. Положај и плодној равници, у близини Ниша, пружао је услове за развој напредне и тржишно оријнтисане пољопривреде, али близина града подстакла је истовремено и процес трансформације на непољопривредна занимања, као и на појаву досељавања. Ова друга тенденција осетила се већ у периоду између два светска рата, да би интензиван облик добила после Другог светског рата. Порасту непољопривредних занимања и јачању дневне миграције како према Нишу тако и према Поповцу, допринело је формирање ранжирне станице у селу. Везни крак железничке пруге север - југ преко Поповца изградили су Аустро-Немци 1917. године, а железничку станицу с три колосека Немци 1942. године. Током 1965. до 1975. године изграђена је велика ранжирна станица за формирање и дезинфекцију возова с 39 колосека. Од 17 железничких службеника 1946. године овај број се у 1972. години попео на 222. Истовремено су се у сектору железничке станице и дуж железничке пруге, где је 1965. године било 5 кућа, развила нова већа насеља „Железничка колонија“ и „Доња пруга“ с око стотину кућа (1979).

Поред значајне преструктурализације аутохтоног становништва у правцу непољопривредних занимања, одвијао се паралелно доток и засељавање становништва (фабрички радници, железничари, аеродромски радници, зидари) из других крајева. Године 1971. у Поповцу је живело 41 пољопривредно, 69 мешовитих и 409 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Крајем 19. века (1895) Поповац је село са 82 домаћинства и 584 становника, а године 1930. у њему је живело 150 домаћинстава и 1.340 становника.

У насељу Поповац живи 2061 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,9 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 827 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1508 [2]
1953. 1638
1961. 1839
1971. 2064
1981. 2362
1991. 2517 2489
2002. 2672 2588
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.435 94,08%
Роми
  
103 3,97%
Црногорци
  
4 0,15%
Македонци
  
4 0,15%
Бугари
  
2 0,07%
Хрвати
  
1 0,03%
Украјинци
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
непознато
  
9 0,34%


Саобраћај[uredi - уреди | uredi izvor]

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Поповац (линија бр. 27лб). Кроз насеље пролази железничка пруга Ниш—Поповац, којој припада железничка станица у насељу.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“, Приступљено 23. 4. 2013.
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 176.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]