Доњи Матејевац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Доњи Матејевац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво (2011) 861
Положај
Координате 43°21′27″N 21°57′01″E / 43.3575°N 21.950333°E / 43.3575; 21.950333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 345 m
Доњи Матејевац is located in Srbije
Доњи Матејевац
Доњи Матејевац
Доњи Матејевац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 21′ 27" СГШ, 21° 57′ 01" ИГД

Доњи Матејевац је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Нишкој котлини на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 861 становника (према попису из 1991. било је 881 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и Горњег Матејевца и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњовековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњовековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из 1498. године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 акче. Помињу се и манастири Свети Јован, који је „пуст“ и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.[1]

По ослобођењу од Турака Доњи Матејевац је село са 60-ак домаћинстава и око 520 становника, а године 1930. имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за „читлучка времена“, многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.

Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после [[1960].] године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и Кнез Селу 1966—1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).

Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је 1971. године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година 20. века скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Доњи Матејевац живи 710 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,1 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 305 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1137 [2]
1953. 1107
1961. 1096
1971. 874
1981. 878
1991. 881 875
2002. 872 861
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
833 96,74%
Црногорци
  
2 0,23%
Македонци
  
1 0,11%
Бугари
  
1 0,11%
непознато
  
23 2,67%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 93-94.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]