Доња Трнава (Ниш)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Доња Трнава (razvrstavanje).
Доња Трнава

Trnava123.jpg

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 697
Положај
Координате 43°25′13″N 21°46′28″E / 43.420166°N 21.7745°E / 43.420166; 21.7745
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 174 m
Доња Трнава is located in Srbije
Доња Трнава
Доња Трнава
Доња Трнава (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 25′ 13" СГШ, 21° 46′ 28" ИГД

Доња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 15,5 км северозападно од Ниша. Према попису из 2002. било је 697 становника (према попису из 1991. било је 728 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Први пут се помиње под називом Трнава у нишком дефтеру 1498. године са 73 хришћанске и 2 муслиманске куће, 36 неожењених, 16 удовичких кућа, једном ливадом и дажбинама у износу 12.316 акчи. Четрдесет хришћана из села било је обавезно да храни и одржава једног поштанског коња. Преко села је водио Цариградски друм; на друму се у селу налазила мензилхана (поштанска станица), као приземљуша са сламним кровом и врло неугледна. У периоду 14591683. године на друму се налазио и чардак обележен на турским и аустријским картама као Трнавица.

У турском попису 1516. године Трнава је уписана као село са 65 хришћанских и 4 муслиманске куће, 12 неожењених, 6 удовичких кућа и са дажбинским обавезама у износу 12.362 акче. У селу се налазила једна царска ливада, а радила су и два рајинска млина.

Први пут се село спомиње под називом Доња Трнава у турском попису 1526. године са 25 хришћанских и 8 муслиманских кућа, 5 неожењених и 3 неспособна лица, док су дажбинске обавезе опале на 5.033 акче.

Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1878/79. Доња Трнава је постала седиште општине којој су припадала села Берчинац, Доња Топоница, Горња Топоница и Дражевац.

Доња Трнава је за време Другог светског рата била позната партизанска база и неосвојиво упориште народноослободилачког покрета.

Године 1991. Доња Трнава је село пољопривредног карактера са 728 становника.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Доња Трнава живи 589 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (42,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 228 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1010 [1]
1953. 972
1961. 987
1971. 866
1981. 829
1991. 728 724
2002. 697 705
2011. 630
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
678 97,27%
Роми
  
8 1,14%
Бугари
  
4 0,57%
Муслимани
  
2 0,28%
непознато
  
4 0,57%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]