Веле Поље

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Веле Поље

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 537
Положај
Координате 43°26′32″N 21°51′00″E / 43.442166°N 21.85°E / 43.442166; 21.85
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 369 m
Веле Поље is located in Srbije
Веле Поље
Веле Поље
Веле Поље (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 26′ 32" СГШ, 21° 51′ 00" ИГД

Веле Поље је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у јужном делу Алексиначке котлине, 24 километра северно, на путу од Топонице ка селима Врело и Палиграце. Према попису из 2002. било је 537 становника (према попису из 1991. било је 652 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Веле Поље је старо, још у средњем веку формирано село. Име му значи велико поље. Турски попис 1454/55. године, непосредно након пада ових крајева у турске руке, затекао га је под данашњим називом, као развијено село са 33 куће и дажбином у износу 2.967 акчи. Након четири деценије, 1498. године, евидентирано је као велико село, зеамет Ибрахим-бега из Ниша са 111 домова, 35 самачких, 9 удовичких домова, 2 рајинске воденице (које раде пола године) и са дажбинама које износе 15.717 акчи.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 100 кућа, 11 удовичка домаћинства, 16 самачка домаћинства.[1]

Извештаји аустријских ухода с краја 18. века (1783. и 1784. године) такође су га споменули са 60 кућа. Почетком 20. века, године 1910. село је имало 93 домаћинства и 718 становника, а 1921. године 110 домачинстава и 790 становника.

Из доба окупације Турске, познати мештанин Китка је био хајдук.

По ослобођењу од Турака, Веле Поље се развијало, пре свега, као ратарско-сточарско село. Пространији шумски фондови турског и посттурског периода истицали су и значај продаје дрвета и дрвене грађе. Због већих комплекса обрадиве и плодније земље, Веле Поље је исказивало већи степен имућности у односу на околна села. Временом је, чак, испољило тенденцију развоја ка мањем локалном средишту. Доминирајући пољопривредни карактер је задржало и у периоду после Другог светског рата, премда су се од шездесетих година испољиле изразите тенденције исељавања и застаревања (старачка домаћинства). Од 1975. године јавиле су се и тенденције куповања парцела за изградњу викенд кућа. Према пописним подацима, у селу је у 1971. години живело 81 пољопривредно, 49 мешовитих и непољопривредних домаћинстава

Интересантно је по томе што су мештани иградили вештачки канал такозвана „Река“ који узима воду из реке повише села и пролази скоро половином села. Канал служи за наводњавање башти у непосредној близини села. На каналу је изграђена и воденица.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Веле Поље живи 462 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (49,2 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 192 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1072 [2]
1953. 1120
1961. 1143
1971. 512
1981. 770
1991. 652 652
2002. 546 537
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
525 97,76%
Роми
  
6 1,11%
Црногорци
  
1 0,18%
Немци
  
1 0,18%
Бугари
  
1 0,18%
непознато
  
1 0,18%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 17.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]