Горња Врежина
| Горња Врежина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1180 |
| Положај | |
| Координате | 43°19′26″N 21°59′26″E / 43.323833°N 21.9905°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 295 m |
  Горња Врежина Горња Врежина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 19′ 26" СГШ, 21° 59′ 26" ИГД
Горња Врежина је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у источном квадранту Нишке котлине у подножју Градца и Детљака, на 8,5 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1180 становника (према попису из 1991. било је 1290 становника). У насељу се налазе одвојена одељења свих осам разреда основне школе „Чегар“.
Историја[uredi | uredi kod]
У атарском простору евидентирани су преисторијски и антички налази. На локалитету Занога, изнад десне речне обале Нишаве, а лево од ушћа Суводолског потока, у новориљаним виноградима 1934/35. године нађени су неолитско-бронзани предмети: тврдо печене урне без шара, ћупови, перле, хрбине итд. Исти локалитет, под називом Суводол испитивао је после Другог светског рата и Милутин Гарашанин (археолог), а налазе објавио у делу Преисторија на тлу СР Србије (Београд, 1973). Ниже данашњег сеоског насеља пролазио је римски пут Наисус - Рациариа у римској Дацији. На средњовековну насељеност Горње Врежине посредно указује турски попис 1498. године, евидентирајући је, под истим називом, као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша, са 13 домова, 2 самачка, 1 удовичким домом, са 2 рајинске воденице (које раде целе године) и са дажбинама које износе 2.498 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Врезина, а имало је 13 кућа, 3 удовичка домаћинства, 4 самачка домаћинства.[1]. О овом селу има података и у вези са нишком буном 1841. године кад је због делимичног паљења добила мање обештећење. Крајем 19. века (1895. године) имала је 96 домаћинстава и 946 становника, а 1930. године у њој је живело 160 домаћинстава и 1.254 становника
После ослобођења од Турака 1878. године, село је почело да јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и виноградарство. Релативна близина Ниша допринела је да се у Горњој Врежини још у капиталистичкој Југославији појави интерес за радничка занимања. После Другог светског рата, нарочито од 1960/62. године, овај интерес се појачао тако да се један број домаћинстава иселио нарочито у Насеље Никола Тесла, већина домаћинстава је прешла на мешовиту привреду, а број чистих пољопривредних домаћинстава се смањио. Од 1970/75. године, Горња Врежина је постала и имиграционо привлачна. У 1971. години, у селу су живела 93 пољопривредна, 170 мешовитих и 13 непољопривредних домаћинстава.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Горња Врежина живи 965 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,3 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.157 | 98,05% | ||
| Роми | 16 | 1,35% | ||
| Црногорци | 3 | 0,25% | ||
| Македонци | 1 | 0,08% | ||
| Југословени | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 2 | 0,16% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 10 | 16 | ||
| 75-79 | 16 | 35 | ||
| 70-74 | 35 | 30 | ||
| 65-69 | 42 | 46 | ||
| 60-64 | 40 | 33 | ||
| 55-59 | 35 | 35 | ||
| 50-54 | 48 | 37 | ||
| 45-49 | 51 | 49 | ||
| 40-44 | 41 | 43 | ||
| 35-39 | 39 | 30 | ||
| 30-34 | 36 | 34 | ||
| 25-29 | 38 | 42 | ||
| 20-24 | 47 | 25 | ||
| 15-19 | 42 | 31 | ||
| 10-14 | 37 | 28 | ||
| 5-9 | 39 | 27 | ||
| 0-4 | 23 | 19 | ||
| просек | 40.3 | 44.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 520 | 137 | 344 | 30 | 9 | - |
| Женски | 487 | 62 | 344 | 76 | 5 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 291 | 78 | - | - | 122 | 5 | 15 | 25 | - | 15 |
| Женски | 213 | 125 | - | - | 41 | - | - | 17 | 6 | 2 |
| Оба | 504 | 203 | - | - | 163 | 5 | 15 | 42 | 6 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 6 | 4 | 9 | 5 | - | - | 6 | |
| Женски | 1 | 1 | 1 | 2 | 13 | 3 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | 2 | 7 | 6 | 22 | 8 | - | - | 7 |
Саобраћај[uredi | uredi kod]
До насеља се може доћи приградском линјом ПАС Ниш—Горња Врежина (линија бр. 17Л).
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 20.
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
