Поповац (Ниш)
Za ostale upotrebe, v. Поповац (razvrstavanje).
Поповац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Црвени Крст |
Становништво | |
Становништво (2011) | 2588 |
Положај | |
Координате | 43°19′34″N 21°49′23″E / 43.326°N 21.823166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 183 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 18260 |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 19′ 34" СГШ, 21° 49′ 23" ИГД
Поповац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на десној алувијалној тераси Нишаве, на око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2588 становника (према попису из 1991. било је 2517 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Преисторијски налази (неолитско - бронзаног доба) на рубу терасе старе речне обале на потесима Над Цигански Кључ и Селиште показују да Поповац спада у веома стара села. Егзистира и у средњовековном словенском периоду. Турски попис 1444/46. године га затиче као спахилук (тимар) чакирџибаше Умура са 11 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.325 акчи. Помиње се и у попису 1498. године као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша с 30 домова, 17 неожењених, 5 удовичких домова и са давањима у износу 4.644 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 20 кућа, 1 удовичко домаћинство, 4 самачка домаћинства.[1] Код стариначког становништва у Поповцу живи мишљење да се у селу „у турско време“ заселила јача струја досељеника из горњег Понишавља, по којима неки родови и данас носе назив „Пироћанци“.
Ослобођење 1878. године затекло је Поповац као прилично развијено село са око 70 кућа. Положај и плодној равници, у близини Ниша, пружао је услове за развој напредне и тржишно оријнтисане пољопривреде, али близина града подстакла је истовремено и процес трансформације на непољопривредна занимања, као и на појаву досељавања. Ова друга тенденција осетила се већ у периоду између два светска рата, да би интензиван облик добила после Другог светског рата. Порасту непољопривредних занимања и јачању дневне миграције како према Нишу тако и према Поповцу, допринело је формирање ранжирне станице у селу. Везни крак железничке пруге север - југ преко Поповца изградили су Аустро-Немци 1917. године, а железничку станицу с три колосека Немци 1942. године. Током 1965. до 1975. године изграђена је велика ранжирна станица за формирање и дезинфекцију возова с 39 колосека. Од 17 железничких службеника 1946. године овај број се у 1972. години попео на 222. Истовремено су се у сектору железничке станице и дуж железничке пруге, где је 1965. године било 5 кућа, развила нова већа насеља „Железничка колонија“ и „Доња пруга“ с око стотину кућа (1979).
Поред значајне преструктурализације аутохтоног становништва у правцу непољопривредних занимања, одвијао се паралелно доток и засељавање становништва (фабрички радници, железничари, аеродромски радници, зидари) из других крајева. Године 1971. у Поповцу је живело 41 пољопривредно, 69 мешовитих и 409 непољопривредних домаћинстава.
Демографија[uredi | uredi kod]
Крајем 19. века (1895) Поповац је село са 82 домаћинства и 584 становника, а године 1930. у њему је живело 150 домаћинстава и 1.340 становника.
У насељу Поповац живи 2061 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,9 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 827 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.435 | 94,08% | ||
Роми | 103 | 3,97% | ||
Црногорци | 4 | 0,15% | ||
Македонци | 4 | 0,15% | ||
Бугари | 2 | 0,07% | ||
Хрвати | 1 | 0,03% | ||
Украјинци | 1 | 0,03% | ||
Муслимани | 1 | 0,03% | ||
непознато | 9 | 0,34% |
м | ж | |||
? | 5 | 10 | ||
80+ | 16 | 33 | ||
75-79 | 36 | 50 | ||
70-74 | 53 | 73 | ||
65-69 | 79 | 81 | ||
60-64 | 70 | 82 | ||
55-59 | 60 | 72 | ||
50-54 | 102 | 83 | ||
45-49 | 96 | 92 | ||
40-44 | 98 | 90 | ||
35-39 | 92 | 87 | ||
30-34 | 93 | 78 | ||
25-29 | 82 | 97 | ||
20-24 | 100 | 93 | ||
15-19 | 80 | 90 | ||
10-14 | 82 | 71 | ||
5-9 | 78 | 63 | ||
0-4 | 51 | 70 | ||
просек | 38.9 | 40.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1062 | 298 | 688 | 49 | 25 | 2 |
Женски | 1111 | 205 | 712 | 172 | 20 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 480 | 10 | - | - | 168 | 4 | 73 | 56 | 4 | 81 |
Женски | 253 | 10 | - | - | 70 | - | 1 | 61 | 6 | 12 |
Оба | 733 | 20 | - | - | 238 | 4 | 74 | 117 | 10 | 93 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 11 | 28 | 9 | 12 | 14 | - | - | 9 | |
Женски | 3 | 9 | 6 | 9 | 44 | 12 | - | - | 10 | |
Оба | 4 | 20 | 34 | 18 | 56 | 26 | - | - | 19 |
Саобраћај[uredi | uredi kod]
До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Поповац (линија бр. 27лб). Кроз насеље пролази железничка пруга Ниш—Поповац, којој припада железничка станица у насељу.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Arhivirano 2012-03-15 na Wayback Machine-u, Приступљено 23. 4. 2013.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 176.