Поповац (Ниш)

Za ostale upotrebe, v. Поповац (razvrstavanje).

Поповац
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011)	2588
Положај
Координате
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	183 m
Поповац Поповац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	18260
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Поповац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на десној алувијалној тераси Нишаве, на око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2588 становника (према попису из 1991. било је 2517 становника).

Историја

Преисторијски налази (неолитско - бронзаног доба) на рубу терасе старе речне обале на потесима Над Цигански Кључ и Селиште показују да Поповац спада у веома стара села. Егзистира и у средњовековном словенском периоду. Турски попис 1444/46. године га затиче као спахилук (тимар) чакирџибаше Умура са 11 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.325 акчи. Помиње се и у попису 1498. године као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша с 30 домова, 17 неожењених, 5 удовичких домова и са давањима у износу 4.644 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 20 кућа, 1 удовичко домаћинство, 4 самачка домаћинства. Код стариначког становништва у Поповцу живи мишљење да се у селу „у турско време“ заселила јача струја досељеника из горњег Понишавља, по којима неки родови и данас носе назив „Пироћанци“.

Ослобођење 1878. године затекло је Поповац као прилично развијено село са око 70 кућа. Положај и плодној равници, у близини Ниша, пружао је услове за развој напредне и тржишно оријнтисане пољопривреде, али близина града подстакла је истовремено и процес трансформације на непољопривредна занимања, као и на појаву досељавања. Ова друга тенденција осетила се већ у периоду између два светска рата, да би интензиван облик добила после Другог светског рата. Порасту непољопривредних занимања и јачању дневне миграције како према Нишу тако и према Поповцу, допринело је формирање ранжирне станице у селу. Везни крак железничке пруге север - југ преко Поповца изградили су Аустро-Немци 1917. године, а железничку станицу с три колосека Немци 1942. године. Током 1965. до 1975. године изграђена је велика ранжирна станица за формирање и дезинфекцију возова с 39 колосека. Од 17 железничких службеника 1946. године овај број се у 1972. години попео на 222. Истовремено су се у сектору железничке станице и дуж железничке пруге, где је 1965. године било 5 кућа, развила нова већа насеља „Железничка колонија“ и „Доња пруга“ с око стотину кућа (1979).

Поред значајне преструктурализације аутохтоног становништва у правцу непољопривредних занимања, одвијао се паралелно доток и засељавање становништва (фабрички радници, железничари, аеродромски радници, зидари) из других крајева. Године 1971. у Поповцу је живело 41 пољопривредно, 69 мешовитих и 409 непољопривредних домаћинстава.

Демографија

Крајем 19. века (1895) Поповац је село са 82 домаћинства и 584 становника, а године 1930. у њему је живело 150 домаћинстава и 1.340 становника.

У насељу Поповац живи 2061 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,9 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 827 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1508 1953. 1638 1961. 1839 1971. 2064 1981. 2362 1991. 2517 2489 2002. 2672 2588

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.435	94,08%
Роми			103	3,97%
Црногорци			4	0,15%
Македонци			4	0,15%
Бугари			2	0,07%
Хрвати			1	0,03%
Украјинци			1	0,03%
Муслимани			1	0,03%
непознато			9	0,34%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	5			10
80+	16			33
75-79	36			50
70-74	53			73
65-69	79			81
60-64	70			82
55-59	60			72
50-54	102			83
45-49	96			92
40-44	98			90
35-39	92			87
30-34	93			78
25-29	82			97
20-24	100			93
15-19	80			90
10-14	82			71
5-9	78			63
0-4	51			70
просек	38.9			40.5

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 274 327 440 519 643 697 827

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 147 185 154 192 92 39 7 6 1 4 3.13

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1062	298	688	49	25	2
Женски	1111	205	712	172	20	2

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	480	10	-	-	168	4	73	56	4	81
Женски	253	10	-	-	70	-	1	61	6	12
Оба	733	20	-	-	238	4	74	117	10	93
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	11	28	9	12	14	-	-	9
Женски	3	9	6	9	44	12	-	-	10
Оба	4	20	34	18	56	26	-	-	19

Саобраћај

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Поповац (линија бр. 27лб). Кроз насеље пролази железничка пруга Ниш—Поповац, којој припада железничка станица у насељу.

Литература

• Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 176.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)