Брзи Брод
Брзи Брод | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Медијана |
Становништво | |
Становништво (2011) | 4452 |
Положај | |
Координате | 43°18′22″N 21°58′00″E / 43.306166°N 21.966666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 203 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 18116 |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 18′ 22" СГШ, 21° 57′ 60" ИГД
Брзи Брод је месна заједница у градској општини Медијана на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на левој обали Нишаве у ширем градском простору Ниша, удаљен 6 км источно од центра града. Према попису из 2002. било је 4452 становника (према попису из 1991. било је 3665 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Поред преисторијских налаза, из бронзаног доба познатог под називом „Меридијан група“[1] на атару Брзог Брода је и локалитет римска Медијана, некадашњи субурбијум Наисуса са комплексом грађевина на 40 хектара површине богатих Римљана и палатом цара Константина Великог.[2] Има трагова и римског кастела. У близини ових локалитета негде у средњем веку настао је и Брзи Брод.
У време Турског пописа из 1498. године у Брзом броду је било 14 хришћанских кућа (3 неожењених, 1 удовичка), 11 кућа муслимана и 17 кућа бенака (муслимана ратара). У селу су радиле и две воденице, а приход им је био 2.650 акчи.
Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, Брзи Брод је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас. По том попису имало је 8 кућа, 2 самачка домаћинства, 27 муслимана.[3]; том приликом, поред других прихода, уписан је и приход од производње пиринча у износу од 552 акче.
У 16. веку Брзи Брод су га насељавали искључиво муслимани, а од 17. века до ослобођења овог краја од Турака 1878. године у њему је живела раја, али је било и муслимана (Турака). Ослобођење га је затекло као спахилук Абаз-бега с неколико воденица на Нишави и Кутинској вади (оточници Кутинске реке). Осим што је служила воденичарству, ова вада користила се и за наводњавање пиринчаних поља у 15. и 16. веку, а у новије време за наводњавање башти.
Године 1878. Брзи Брод је био село са 13 задружних домаћинстава и 111 становника, а 1930. године село са 57 домаћинстава и 416 становника.
Брзи Брод је до 1955. године село у околини Ниша. Отада се његов развој одвијао експлозивно. Под утицајем радничких придошлица са свих страна (из околних и удаљених заплањских и нишавских села, али и из Македоније, Лике итд.), као и под утицајем промена у аутохтоном становништву село је битно променило своју социо-економску структуру.
Године 1971. имало је 26 пољопривредних, 29 мешовитих и 497 непољопривредних домаћинстава. Тиме је Брзи Брод изгубио традиционална сеоска обележја и добио најпре приградско-мешовита а од седамдесетих-осамдесетих година 20. века и градска обележја (радничко насеље). У погледу лика, међутим, у великој мери је и данас сачувао своја рурална обележја.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Брзи Брод живи 3528 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (37,2 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 1477 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 4.325 | 97,14% | ||
Македонци | 23 | 0,51% | ||
Роми | 22 | 0,49% | ||
Бугари | 7 | 0,15% | ||
Црногорци | 2 | 0,04% | ||
Украјинци | 2 | 0,04% | ||
Хрвати | 1 | 0,02% | ||
непознато | 66 | 1,48% |
м | ж | |||
? | 18 | 24 | ||
80+ | 10 | 24 | ||
75-79 | 25 | 50 | ||
70-74 | 52 | 58 | ||
65-69 | 117 | 100 | ||
60-64 | 131 | 126 | ||
55-59 | 132 | 130 | ||
50-54 | 183 | 172 | ||
45-49 | 196 | 173 | ||
40-44 | 183 | 173 | ||
35-39 | 166 | 169 | ||
30-34 | 142 | 160 | ||
25-29 | 159 | 165 | ||
20-24 | 168 | 164 | ||
15-19 | 190 | 159 | ||
10-14 | 134 | 164 | ||
5-9 | 114 | 116 | ||
0-4 | 102 | 103 | ||
просек | 37.2 | 37.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1872 | 548 | 1244 | 58 | 18 | 4 |
Женски | 1847 | 376 | 1256 | 176 | 33 | 6 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 880 | 8 | - | 4 | 350 | 19 | 68 | 93 | 25 | 102 |
Женски | 683 | 15 | - | - | 269 | 2 | 4 | 106 | 31 | 19 |
Оба | 1563 | 23 | - | 4 | 619 | 21 | 72 | 199 | 56 | 121 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 20 | 63 | 21 | 37 | 18 | - | - | 48 | |
Женски | 7 | 9 | 16 | 53 | 111 | 15 | - | - | 26 | |
Оба | 11 | 29 | 79 | 74 | 148 | 33 | - | - | 74 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Draga Garašanin, Bronzano doba Srbije Tekst iz kataloga izložbe "Bronzano doba Srbije", Narodni muzej, Beograd, 1972.
- ↑ Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, 1983, 53-75.
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
1. Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 12.