Брзи Брод

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Brzi Brod)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Брзи Брод

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Медијана
Становништво
Становништво (2011) 4452
Положај
Координате 43°18′22″N 21°58′00″E / 43.306166°N 21.966666°E / 43.306166; 21.966666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 203 m
Брзи Брод na mapi Srbije
Брзи Брод
Брзи Брод
Брзи Брод (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 18116
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 18′ 22" СГШ, 21° 57′ 60" ИГД
Брзи Брод је месна заједница у градској општини Медијана на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на левој обали Нишаве у ширем градском простору Ниша, удаљен 6 км источно од центра града. Према попису из 2002. било је 4452 становника (према попису из 1991. било је 3665 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

Поред преисторијских налаза, из бронзаног доба познатог под називом „Меридијан група“[1] на атару Брзог Брода је и локалитет римска Медијана, некадашњи субурбијум Наисуса са комплексом грађевина на 40 хектара површине богатих Римљана и палатом цара Константина Великог.[2] Има трагова и римског кастела. У близини ових локалитета негде у средњем веку настао је и Брзи Брод.

У време Турског пописа из 1498. године у Брзом броду је било 14 хришћанских кућа (3 неожењених, 1 удовичка), 11 кућа муслимана и 17 кућа бенака (муслимана ратара). У селу су радиле и две воденице, а приход им је био 2.650 акчи.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, Брзи Брод је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас. По том попису имало је 8 кућа, 2 самачка домаћинства, 27 муслимана.[3]; том приликом, поред других прихода, уписан је и приход од производње пиринча у износу од 552 акче.

У 16. веку Брзи Брод су га насељавали искључиво муслимани, а од 17. века до ослобођења овог краја од Турака 1878. године у њему је живела раја, али је било и муслимана (Турака). Ослобођење га је затекло као спахилук Абаз-бега с неколико воденица на Нишави и Кутинској вади (оточници Кутинске реке). Осим што је служила воденичарству, ова вада користила се и за наводњавање пиринчаних поља у 15. и 16. веку, а у новије време за наводњавање башти.

Године 1878. Брзи Брод је био село са 13 задружних домаћинстава и 111 становника, а 1930. године село са 57 домаћинстава и 416 становника.

Брзи Брод је до 1955. године село у околини Ниша. Отада се његов развој одвијао експлозивно. Под утицајем радничких придошлица са свих страна (из околних и удаљених заплањских и нишавских села, али и из Македоније, Лике итд.), као и под утицајем промена у аутохтоном становништву село је битно променило своју социо-економску структуру.

Године 1971. имало је 26 пољопривредних, 29 мешовитих и 497 непољопривредних домаћинстава. Тиме је Брзи Брод изгубио традиционална сеоска обележја и добио најпре приградско-мешовита а од седамдесетих-осамдесетих година 20. века и градска обележја (радничко насеље). У погледу лика, међутим, у великој мери је и данас сачувао своја рурална обележја.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Брзи Брод живи 3528 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (37,2 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 1477 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 568 [4]
1953. 595
1961. 1055
1971. 1935
1981. 2945
1991. 3665 3593
2002. 4554 4452
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.325 97,14%
Македонци
  
23 0,51%
Роми
  
22 0,49%
Бугари
  
7 0,15%
Црногорци
  
2 0,04%
Украјинци
  
2 0,04%
Хрвати
  
1 0,02%
непознато
  
66 1,48%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Draga Garašanin, Bronzano doba Srbije Tekst iz kataloga izložbe "Bronzano doba Srbije", Narodni muzej, Beograd, 1972.
  2. Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, 1983, 53-75.
  3. „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24. 
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

1. Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 12.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]