Доњи Матејевац
Доњи Матејевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Пантелеј |
Становништво | |
Становништво (2011) | 861 |
Положај | |
Координате | 43°21′27″N 21°57′01″E / 43.3575°N 21.950333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 345 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 21′ 27" СГШ, 21° 57′ 01" ИГД
Доњи Матејевац је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Нишкој котлини на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 861 становника (према попису из 1991. било је 881 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и Горњег Матејевца и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњовековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњовековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из 1498. године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 акче. Помињу се и манастири Свети Јован, који је „пуст“ и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.[1]
По ослобођењу од Турака Доњи Матејевац је село са 60-ак домаћинстава и око 520 становника, а године 1930. имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за „читлучка времена“, многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.
Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после 1960. године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и Кнез Селу 1966—1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).
Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је 1971. године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година 20. века скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Доњи Матејевац живи 710 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,1 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 305 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 833 | 96,74% | ||
Црногорци | 2 | 0,23% | ||
Македонци | 1 | 0,11% | ||
Бугари | 1 | 0,11% | ||
непознато | 23 | 2,67% |
м | ж | |||
? | 6 | 2 | ||
80+ | 14 | 14 | ||
75-79 | 13 | 17 | ||
70-74 | 23 | 31 | ||
65-69 | 24 | 24 | ||
60-64 | 29 | 33 | ||
55-59 | 23 | 26 | ||
50-54 | 51 | 25 | ||
45-49 | 39 | 41 | ||
40-44 | 25 | 24 | ||
35-39 | 23 | 31 | ||
30-34 | 23 | 18 | ||
25-29 | 31 | 22 | ||
20-24 | 27 | 32 | ||
15-19 | 29 | 18 | ||
10-14 | 25 | 23 | ||
5-9 | 22 | 20 | ||
0-4 | 14 | 19 | ||
просек | 42.1 | 43.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 380 | 107 | 238 | 25 | 6 | 4 |
Женски | 358 | 52 | 236 | 57 | 12 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 180 | 18 | - | - | 68 | 3 | 5 | 17 | 6 | 19 |
Женски | 109 | 13 | - | - | 44 | 1 | 1 | 16 | 3 | 4 |
Оба | 289 | 31 | - | - | 112 | 4 | 6 | 33 | 9 | 23 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 2 | 3 | 2 | 5 | 4 | - | - | 27 | |
Женски | 1 | 2 | 3 | 7 | 5 | 1 | - | - | 8 | |
Оба | 2 | 4 | 6 | 9 | 10 | 5 | - | - | 35 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 93-94.