Сечаница
| Сечаница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 872 |
| Положај | |
| Координате | 43°22′14″N 21°44′33″E / 43.370666°N 21.7425°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 201 m |
  Сечаница Сечаница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18203 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 22′ 14" СГШ, 21° 44′ 33" ИГД
Сечаница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештено је у подгорини Малог Јастрепца, пред улазом у суповачки пролаз, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 872 становника (према попису из 1991. било је 1058 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Сечаница је старо, још у средњем веку формирано село. Турски попис 1444/46. године га је затекао као спахилук (тимар) кадије из Ниша са 16 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.400 акчи. Уз горњи податак дата је напомена да је извршена „замена“ за села Доњи Кључ и Пијушерицу (Горњи и Доњи Кључ су данас локалитети у подручју ушћа Нишаве у Јужну Мораву). Сечаница се помиње и у попису 1498. године као село са 38 домова, 12 неожењених, 1 удовицом и са дажбином у износу 4.615 акчи. Већина села припадала је спахији Касиму, а мањи део спахији Јовану Пребегу. Уз горњи податак стоји напомена да „у селу станују и Власи и дају одсеком.“
Након престанка мутних времена каснијег турског периода, Сечаница је дочекала ослобођење као прилично развијено село са око 90 кућа, већином задржних домаћинстава. Постављена уз котлински руб Сечаница је развијала разноврсну пољопривреду: шумско-сточарску на Малом Јастрепцу и ратарску, воћарско-виноградарску и повртарску на котлинском дну и поред Јужне Мораве.
После Другог светског рата, нарочито од 1960. године, Сечаницу је захватила постепена оријентација на мешовиту привреду, као и делимично исељавање радно способног становништва (пре свега у Ниш). Године 1971. у њој је живело 81 пољопривредно, 161 мешовито и 25 непољопривредних домаћинстава.
Између назива Селичевица (планина) и Сечаница постоји етимолошка веза, утолико пре што је Сечаница у свим раним турским документима уписана као Селчаница. Оба назива упућују на порекло од селиште (место где су се налазила сточарска или друга станишта), или од основе сеч (сечиште, сечена гора) и наставка.
Демографија[uredi | uredi kod]
Крајем 19. века (1895) село је имало 103 домаћинства и 762 становника, а 1930. у њему је живело 148 домаћинстава и 900 становника.
У насељу Сечаница живи 723 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,3 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 259 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 869 | 99,65% | ||
| Хрвати | 1 | 0,11% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 2 | ||
| 80+ | 9 | 15 | ||
| 75-79 | 20 | 25 | ||
| 70-74 | 25 | 40 | ||
| 65-69 | 35 | 39 | ||
| 60-64 | 30 | 32 | ||
| 55-59 | 21 | 17 | ||
| 50-54 | 37 | 25 | ||
| 45-49 | 43 | 30 | ||
| 40-44 | 36 | 35 | ||
| 35-39 | 29 | 30 | ||
| 30-34 | 24 | 20 | ||
| 25-29 | 22 | 17 | ||
| 20-24 | 23 | 17 | ||
| 15-19 | 33 | 30 | ||
| 10-14 | 34 | 23 | ||
| 5-9 | 15 | 14 | ||
| 0-4 | 8 | 12 | ||
| просек | 43.3 | 46.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 392 | 97 | 254 | 36 | 5 | - |
| Женски | 374 | 47 | 257 | 64 | 6 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 187 | 32 | - | 2 | 55 | 5 | 29 | 9 | 1 | 18 |
| Женски | 93 | 37 | - | - | 29 | - | 1 | 7 | 1 | - |
| Оба | 280 | 69 | - | 2 | 84 | 5 | 30 | 16 | 2 | 18 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 5 | 17 | 1 | 7 | - | - | - | 6 | |
| Женски | 1 | 2 | 2 | 3 | 8 | 1 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | 7 | 19 | 4 | 15 | 1 | - | - | 7 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 193-194.
