Веле Поље
Веле Поље | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Црвени Крст |
Становништво | |
Становништво (2011) | 537 |
Положај | |
Координате | 43°26′32″N 21°51′00″E / 43.442166°N 21.85°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 369 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 26′ 32" СГШ, 21° 51′ 00" ИГД
Веле Поље је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у јужном делу Алексиначке котлине, 24 километра северно, на путу од Топонице ка селима Врело и Палиграце. Према попису из 2002. било је 537 становника (према попису из 1991. било је 652 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Веле Поље је старо, још у средњем веку формирано село. Име му значи велико поље. Турски попис 1454/55. године, непосредно након пада ових крајева у турске руке, затекао га је под данашњим називом, као развијено село са 33 куће и дажбином у износу 2.967 акчи. Након четири деценије, 1498. године, евидентирано је као велико село, зеамет Ибрахим-бега из Ниша са 111 домова, 35 самачких, 9 удовичких домова, 2 рајинске воденице (које раде пола године) и са дажбинама које износе 15.717 акчи.
Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 100 кућа, 11 удовичка домаћинства, 16 самачка домаћинства.[1]
Извештаји аустријских ухода с краја 18. века (1783. и 1784. године) такође су га споменули са 60 кућа. Почетком 20. века, године 1910. село је имало 93 домаћинства и 718 становника, а 1921. године 110 домачинстава и 790 становника.
Из доба окупације Турске, познати мештанин Китка је био хајдук.
По ослобођењу од Турака, Веле Поље се развијало, пре свега, као ратарско-сточарско село. Пространији шумски фондови турског и посттурског периода истицали су и значај продаје дрвета и дрвене грађе. Због већих комплекса обрадиве и плодније земље, Веле Поље је исказивало већи степен имућности у односу на околна села. Временом је, чак, испољило тенденцију развоја ка мањем локалном средишту. Доминирајући пољопривредни карактер је задржало и у периоду после Другог светског рата, премда су се од шездесетих година испољиле изразите тенденције исељавања и застаревања (старачка домаћинства). Од 1975. године јавиле су се и тенденције куповања парцела за изградњу викенд кућа. Према пописним подацима, у селу је у 1971. години живело 81 пољопривредно, 49 мешовитих и непољопривредних домаћинстава
Интересантно је по томе што су мештани иградили вештачки канал такозвана „Река“ који узима воду из реке повише села и пролази скоро половином села. Канал служи за наводњавање башти у непосредној близини села. На каналу је изграђена и воденица.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Веле Поље живи 462 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (49,2 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 192 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 525 | 97,76% | ||
Роми | 6 | 1,11% | ||
Црногорци | 1 | 0,18% | ||
Немци | 1 | 0,18% | ||
Бугари | 1 | 0,18% | ||
непознато | 1 | 0,18% |
м | ж | |||
? | 2 | 2 | ||
80+ | 8 | 20 | ||
75-79 | 14 | 19 | ||
70-74 | 28 | 35 | ||
65-69 | 24 | 28 | ||
60-64 | 25 | 29 | ||
55-59 | 21 | 21 | ||
50-54 | 23 | 14 | ||
45-49 | 16 | 11 | ||
40-44 | 16 | 8 | ||
35-39 | 15 | 12 | ||
30-34 | 14 | 12 | ||
25-29 | 14 | 13 | ||
20-24 | 7 | 3 | ||
15-19 | 10 | 14 | ||
10-14 | 7 | 14 | ||
5-9 | 12 | 10 | ||
0-4 | 6 | 10 | ||
просек | 49.2 | 51.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 237 | 42 | 165 | 18 | 12 | - |
Женски | 241 | 20 | 162 | 57 | 1 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 169 | 78 | - | 1 | 26 | 1 | 28 | 9 | 1 | 8 |
Женски | 116 | 97 | - | - | 8 | - | - | 3 | 1 | - |
Оба | 285 | 175 | - | 1 | 34 | 1 | 28 | 12 | 2 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 5 | 1 | 4 | 1 | - | - | 6 | |
Женски | - | - | 1 | 3 | 2 | 1 | - | - | - | |
Оба | - | - | 6 | 4 | 6 | 2 | - | - | 6 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 17.