Горња Топоница (Ниш)
Za ostale upotrebe, v. Горња Топоница (razvrstavanje).
| Горња Топоница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1550 |
| Положај | |
| Координате | 43°24′05″N 21°48′17″E / 43.4015°N 21.804666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 250 m |
  Горња Топоница Горња Топоница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18202 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 24′ 05" СГШ, 21° 48′ 17" ИГД
Горња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештена је у долини Топоничке реке, у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 11 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1550 становника (према попису из 1991. било је 1311 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Преисторијски налази указују на давну насељеност сеоског простора Горње Топонице. На рту кога чини стара обала с левом обалом Топоничке реке, у локалитету званом Шанац, запажени су преисторијски налази. Налазиште се простире на површини од 1 ha и уздигнуто је преко осталог терена. Преко овог села пролазио је римски Војнички пут (Виа милитарис), као и каснији средњовековни турски Цариградски друм. На темељу ове прастаре засељености населила се касније словенска Тополница, вероватно најпре као јединствено, а касније као подељено село.
Први турски попис средином 15. века говори само о једној Топоници (Тополници), која има 96 домова, 38 неожењених, 9 удовичких домаћинстава, 8 рајинских воденица и 8 ваљавица, са дажбинама у износу 15.163 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Тополница,[1]. Међутим, у том попису уписане су обе Топонице, Горња и Доња. Горња Топоница је имала 48 хришћанских и 7 муслиманских кућа, 7 нежењених и 8 удовичких домаћинстава, с давањима у износу 6849 акчи. Вероватно због близине Царског пута и опасности на њему, као и због склањања и одсељавања становништва у вези с тим, следећи пописи показују опадање становништва у оба села, нарочио у Горњој Топоници. У време владавине Мурата III, пред крај 16. века, село је поред 17 хришћанских имало и три муслиманске куће и 7 чифлика с дажбинама у износу 5000 акчи. У једном од два наведена села налазио се леп караван-сарај, у коме је 1571. године преноћио К. Рим на путу за Цариград. Према његовој забелешци путовало се лепом и питомом равницом у којој се становништво претежно бавило гајењем житарица и виноградарством.
После тешких година из периода аустријско-турских ратова крајем 17. и у првој половини 18. века, куге у првој и чифлучења села у другој половини 19. века, када је долазило до већих страдања, напуштања и гашења села, Горња Топоница је ушла у састав Србије као мало село са двадесетак домаћинстава. После откупа спахијске земље, у чему су, поред мештана, учествовала и имућнија домаћинства из Горњег Матејевца, Каменице и Ниша (Јован Ђулизибарић - 80 ха), село је почело да се обнавља и лагано развија прелазећи постепено с натуралне на тржишну привреду. Године 1895. Горња Топоница има 27 домаћинстава и 186 становника, а 1930. године у њој је живело 40 домаћинстава и 262 становника. Године 1927. (1. маја) у Горњој Топоници је, на левој обали Топоничке реке, у некадашњем ловишту краља Милана, почела с радом новоизграђена „Душевна болница“, у којој је први корисник био Ђорђе Карађорђевић. Она је - као специјалистичка психијатријска болница - после Другог светског рата реконструисана и дограђена у нов и развијен здравствени центар.
После Другог светског рата, Горња Топоница је, осим исељавања једног броја становника с радничким занимањима (углавном у Ниш), постала привлачна за радничка и мешовита домаћинства из удаљенијих крајева, као и за поједине службенике који раде у психијатријској болници, тако да је укупан број становника испољио тенденцију лаганог раста. Осим тога, развијена је и прилична дневна миграција медицинског особља из Ниша. Од 1972/75. године почела је у атару села изградња пољских кућа (викендица) Нишлија, а 1982. године почео је на ауто-путу с радом импозантни мотелско-хотелски комплекс „Наис“.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Горња Топоница живи 1423 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,0 година (45,1 код мушкараца и 47,3 код жена). У насељу има 235 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.431 | 92,32% | ||
| Албанци | 52 | 3,35% | ||
| Роми | 20 | 1,29% | ||
| Бугари | 11 | 0,70% | ||
| Муслимани | 10 | 0,64% | ||
| Црногорци | 9 | 0,58% | ||
| Македонци | 7 | 0,45% | ||
| Хрвати | 1 | 0,06% | ||
| Словенци | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 3 | 0,19% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 6 | ||
| 80+ | 7 | 12 | ||
| 75-79 | 15 | 18 | ||
| 70-74 | 36 | 43 | ||
| 65-69 | 46 | 62 | ||
| 60-64 | 62 | 53 | ||
| 55-59 | 65 | 45 | ||
| 50-54 | 127 | 77 | ||
| 45-49 | 140 | 71 | ||
| 40-44 | 100 | 63 | ||
| 35-39 | 79 | 43 | ||
| 30-34 | 65 | 37 | ||
| 25-29 | 47 | 29 | ||
| 20-24 | 33 | 21 | ||
| 15-19 | 30 | 18 | ||
| 10-14 | 10 | 14 | ||
| 5-9 | 23 | 22 | ||
| 0-4 | 15 | 15 | ||
| просек | 45.1 | 47.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 853 | 430 | 312 | 28 | 83 | - |
| Женски | 598 | 197 | 252 | 63 | 86 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 151 | 6 | - | 1 | 18 | 3 | 8 | 5 | 3 | 11 |
| Женски | 124 | 2 | - | 1 | 16 | - | - | 11 | 3 | 2 |
| Оба | 275 | 8 | - | 2 | 34 | 3 | 8 | 16 | 6 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 3 | 11 | 4 | 71 | 3 | - | - | 3 | |
| Женски | 3 | - | 4 | 2 | 76 | 2 | - | - | 2 | |
| Оба | 4 | 3 | 15 | 6 | 147 | 5 | - | - | 5 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 215
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
