Горња Трнава (Ниш)
Za ostale upotrebe, v. Горња Трнава (razvrstavanje).
Горња Трнава | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Црвени Крст |
Становништво | |
Становништво (2011) | 309 |
Положај | |
Координате | 43°25′29″N 21°49′11″E / 43.424666°N 21.819666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 240 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 25′ 29" СГШ, 21° 49′ 11" ИГД
Горња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 16 км северозападно од Ниша. Према попису из 2002. било је 309 становника (према попису из 1991. било је 360 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Горња Трнава се формирала у 16. веку у простору ранијих појата и бачија чији су власници били сељаци из Доње Трнаве. У почетку су ове бачије служиле као збегови у време ратних похода, а касније се један део становника стално населио и формирао село Горња Трнава. Оба села заједно први пут се спомињу 1560. године у попису смедеревског дефтера, а 1572. се дају и ближи цифарски подаци о њима. У попису из времена Мурата III, крајем 16. века, налазе се подаци само о Горњој Трнави. Знатно се смањио број кућа и порески приход, што даје основа за закључак да су оба села економски и демографски назадовала. Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1991. Горња Трнава је село пољопривредног карактера са 360 становника.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Горња Трнава живи 252 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (43,8 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 306 | 99,02% | ||
Украјинци | 1 | 0,32% | ||
Словенци | 1 | 0,32% | ||
Македонци | 1 | 0,32% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 2 | 5 | ||
75-79 | 5 | 3 | ||
70-74 | 14 | 12 | ||
65-69 | 18 | 12 | ||
60-64 | 19 | 19 | ||
55-59 | 8 | 10 | ||
50-54 | 8 | 6 | ||
45-49 | 13 | 8 | ||
40-44 | 14 | 6 | ||
35-39 | 12 | 12 | ||
30-34 | 10 | 9 | ||
25-29 | 4 | 7 | ||
20-24 | 5 | 3 | ||
15-19 | 12 | 4 | ||
10-14 | 14 | 9 | ||
5-9 | 10 | 8 | ||
0-4 | 4 | 3 | ||
просек | 43.8 | 46.3 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 145 | 28 | 96 | 19 | 1 | 1 |
Женски | 116 | 7 | 90 | 16 | 3 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 83 | 26 | - | - | 18 | 3 | 11 | 9 | - | 4 |
Женски | 45 | 34 | - | - | 5 | - | - | 1 | - | - |
Оба | 128 | 60 | - | - | 23 | 3 | 11 | 10 | - | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 1 | - | - | 7 | 3 | - | - | - | |
Женски | - | - | - | 2 | 3 | - | - | - | - | |
Оба | 1 | 1 | - | 2 | 10 | 3 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.