Габровац
Габровац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Палилула (Ниш) |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1189 |
Положај | |
Координате | 43°16′28″N 21°55′25″E / 43.2745°N 21.9235°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 335 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 16′ 28" СГШ, 21° 55′ 25" ИГД
Габровац је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долинском простору Габровачке реке, у јужном делу Ниша, удаљено 6 км од центра града. Године 1878. село је имало 33 домаћинства и 222 становника (просечно 6,7 по домаћинству) а 1930. године 124 домаћинства и 765 становника. Према попису из 2002. било је 1189 становника (према попису из 1991. било је 1167 становника).
У самом центру је ушће два потока, Вукмановске и Бербатовске реке који чине Габровачку реку - притоку Нишаве. Габровац је познат по једном од најстаријих манастира у Нишавском региону. Ради се о манастиру Свете Тројице који је саграђен у 13. веку и један је од најлепших у околини Ниша. У околини Габровца налазе се такозвани римски и турски шанац. Обе локације сада користе припадници Војске Србије.
Историја[uredi | uredi kod]
Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији турски извори, јер га је попис из 1498. године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства [1]. Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.
Живот[uredi | uredi kod]
У периоду Србије и међуратне Југославије село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После 1945. године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.
У структури домаћинстава, према извору прихода, било је 1971. године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије 20. века у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Габровац живи 995 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,9 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.130 | 95,03% | ||
Роми | 23 | 1,93% | ||
Црногорци | 1 | 0,08% | ||
Хрвати | 1 | 0,08% | ||
Немци | 1 | 0,08% | ||
непознато | 33 | 2,77% |
м | ж | |||
? | 1 | 7 | ||
80+ | 10 | 22 | ||
75-79 | 12 | 22 | ||
70-74 | 31 | 30 | ||
65-69 | 35 | 40 | ||
60-64 | 48 | 43 | ||
55-59 | 39 | 32 | ||
50-54 | 58 | 52 | ||
45-49 | 48 | 51 | ||
40-44 | 50 | 50 | ||
35-39 | 36 | 34 | ||
30-34 | 31 | 30 | ||
25-29 | 41 | 33 | ||
20-24 | 42 | 41 | ||
15-19 | 40 | 38 | ||
10-14 | 27 | 35 | ||
5-9 | 22 | 27 | ||
0-4 | 20 | 11 | ||
просек | 41.9 | 43.3 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 522 | 142 | 338 | 31 | 9 | 2 |
Женски | 525 | 96 | 335 | 74 | 18 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 251 | 6 | - | - | 101 | 4 | 9 | 28 | 7 | 25 |
Женски | 154 | 8 | - | - | 43 | - | 1 | 31 | 12 | 6 |
Оба | 405 | 14 | - | - | 144 | 4 | 10 | 59 | 19 | 31 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 3 | 17 | 4 | 13 | 5 | - | - | 28 | |
Женски | 2 | 4 | 7 | 9 | 19 | 3 | - | - | 9 | |
Оба | 3 | 7 | 24 | 13 | 32 | 8 | - | - | 37 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 23.