Nikolaj Rimski-Korsakov

Izvor: Wikipedia
Nikolaj Rimski-Korsakov
Николай Андреевич Римский-Корсаков
Nikolai Rimski-Korsakov.jpg
Biografija
Ime Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov
Rođenje 18. ožujka 1844.
Rusija Tihvin, Rusija
Smrt 21. lipnja 1908.
Rusija Ljubensk, Rusija
Opus
romantizam
Suradnici Petorica
Petar Iljič Čajkovski
Nikolaj Rimski-Korsakov

Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov (rus. Николай Андреевич Римский-Корсаков) (18. mart 1844. - 21. jun 1908.) je bio ruski kompozitor, jedan od petorice kompozitora poznatih kao "Velika petorka", i profesor harmonije i orkestracije. Bio je poznat po naklonosti prema narodnim i bajkovitim temama i po svojoj izvanrednoj veštini orkestracije, na koju je mogla uticati njegova sinestezija.

Biografija[uredi - уреди]

Portret Rimski-Korsakova, autora Ilje Rjepina.

Nikolaj Rimski-Korsakov je rođen u Tikvinu, 200 km istočno od Sankt Peterburga, u aristokratskoj porodici. Rano je ispoljio muzički talenat, ali je studirao na Ruskoj pomorskoj akademiji u Sankt Peterburgu. Nakon okončanja studija pridružio se Ruskoj mornarici. Godine 1861. upoznao je Milija Balakirjeva i tada je počeo ozbiljnije da se bavi muzikom. Balakirjev ga je ohrabrivao da komponuje i podučavao ga je muzici dok nije bio na moru. Preko Balakirjeva je upoznao druge kompozitore grupe koja je postala poznata kao "Moćna gomilica" ili "Velika petorka". Dok je bio u mornarici, Rimski-Korsakov je završio svoju Prvu simfoniju (1861-1865). Ponekad se tvrdi da je to bila prva simfonija jednog Rusa, međutim Anton Rubinštajn je svoju prvu simfoniju komponovao 1850. godine. Pre povlačenja iz službe 1873. godine, Rimski-Korsakov je takođe završio prvu verziju svog poznatog orekstarskog dela Sadko (1867) i operu Pskovičanka (1872). Rimski-Korsakov je ova tri dela revidirao kasnije u životu. U saradnji sa Aleksandrom Glazunovim dovršio je Borodinovu operu „Knez Igor“.

Godine 1871, i pored toga što se obrazovao unutar "Velike petorke", a ne na konzervatorijumu, Rimski-Korsakov je postao profesor kompozicije i orkestracije na Sankt Peterburškom konzervatorijumu. Naredne godine se oženio Nadeždom Nikolajevnom Purgold (1848-1919), koja je takođe bila pijanista i kompozitor. Tokom prvih nekoliko godina na Konzervatorijumu, Rimski-Korsakov je revnosno proučavao harmoniju i kontrapunkt kako bi upotpunio obrazovanje stečeno u "Velikoj petorci".

Od 1883. do 1894. godine Rimski-Korsakov je radio kao član Dvorskog hora. Taj položaj pružio mu je priliku za proučavanje muzike Ruske pravoslavne crkve. Takođe je postao dirigent i rukovodio je simfonijskim koncertima pod pokroviteljstvom Mitrofana Beljajeva, kao i programima u inostranstvu.

Godine 1905. Rimski-Korsakov je udaljen sa Sankt Peterburškog konzervatorijuma zbog ispoljavanja određenih političkih pogleda koje vlasti nisu odobravale. Taj događaj je doveo do serije ostavki njegovih kolega sa Konzervatorijuma i na kraju mu je vraćena profesura. Politička kontroverza je nastavljenja sa njegovom operom Zlatni petlić, čija je oštra kritika monarhije uznemirila cenzore do te mere da je premijera odlagana do 1909. godine, nakon kompozitorove smrti.

Pred kraj života Rimski-Korsakov je imao srčane smetnje. Umro je u Ljubensku 1908. godine i sahranjen je na tikvinškom groblju u manastiru Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu. Njegova udovica Nadežda je do kraja života čuvala njegovu zaostavštinu.

Rimski-Korsakov je imao sedmoro dece: Mihaila, Sofiju, Andreja, Vladimira, Nadeždu, Margaritu i Slavčika. Kćerka Nadežda se 1908. godine udala za ruskog kompozitora Maksimilijana Štajnberga. Andrej je bio muzikolog i napisao je višetomnu studiju očevog života i dela koja sadrži i poglavlja posvećena majci Nadeždi. Njegov nećak Georgij Mihailovič Rimski-Korsakov (1901-1956) je takođe bio kompozitor.

Muzika[uredi - уреди]

Rimski-Korsakov je bio plodan kompozitor. Najveći deo njegovog kompozitorskog rada pripada operi. U njegovom opusu postoji 15 opera, među kojima se izdvajaju Besmrtni Kaščej i Bajka cara Saltana. Teme njegovih opera su u opsegu između istorijskih melodrama kao što je Careva nevesta, narodnih opera kao što je Majska noć i bajki kao što je Snjeguročka. Opere se u preplitanju stvarnog i fantastičnog pozivaju na narodne melodije, realistične recitale, lirske zvuke i veštački konstruisane harmonije sa upečatljivim orkestarskim ekspresijama. Većina opera Rimskog-Korsakova su i dan-danas na standardnom repertoaru u Rusiji. Najpoznatiji odabir iz njegovih opera je "Ples pajaca" iz Snjeguročke, "Povorka plemića" iz Mlade, "Indijska pesma" iz Sadka, "Bumbarov let" iz Bajke cara Saltana, kao i svite iz Zlatnog petlića i Legende o nevidljivom gradu Kitežu i devojci Fevroniji.

Međutim, status Rimskog-Korsakova na Zapadu je baziran na njegovim orkestarskim delima, među kojima se ističu Španski kapričo, Ruska vaskršnja uvertira i simfonijska svita Šeherezada. Osim toga, Rimski-Korsakov je komponovao umetičke pesme, kamernu i koncertnu muziku, i veliki broj horskih dela, kako svetovnih, tako i crkvenih.

Opere[uredi - уреди]

  • Pskovičanka (1868-1872)
  • Majska noć (1878-1879)
  • Snjeguročka (1880-1881)
  • Mlada (1889-1890)
  • Badnje veče (1894-1895)
  • Sadko (1895-1896)
  • Mocart i Salijeri (1897)
  • Plemkinja Vera Šeloga (1898)
  • Careva nevesta (1898)
  • Bajka cara Saltana (1899-1900)
  • Servilija (1900-1901)
  • Besmrtni Kaščej (1901-1902)
  • Pan Vojvoda (1902-1903)
  • Legenda o nevidljivom gradu Kitežu i devojci Fevroniji (1903-1904)
  • Zlatni petlić (1906-1907)

Simfonije[uredi - уреди]

  • Simfonija br. 1, op. 1 (1861-1865/1884)
  • Simfonija br. 2 "Antar", op. 9 (1868/1875/1897)
  • Simfonija br. 3, op. 32 (1866-1873/1886)

Orkestarska dela[uredi - уреди]

Petorica
Mighty Handful.jpg

Mlij Balakirev
Cezar Kjui
Modest Musorgski
Nikolaj Rimski-Korsakov
Aleksandar Borodin

  • Uvertira na ruske teme, op. 28 (1866/1879-1880)
  • Fantazija na srpske teme, op. 6 (1867/1886-1887)
  • Koncert za trombon i vojni orkestar u Be-duru(1877-1878)
  • Koncert za klarinet i vojni orkestar u Es-duru (1878)
  • Bajka, op. 29 (1879-1880)
  • Simfonijeta na ruske teme u a-molu, op. 31 (1880-1884)
  • Klavirski koncert u cis-molu (1882-1883)
  • Fantazija na dve ruske teme za violinu i orkestar, op. 33 (1886-1887)
  • Španski kapričo, op. 34 (1887)
  • Šeherezada - simfonijska svita, op. 35 (1888)
  • Ruska vaskršnja uvertira, op. 36 (1888)
  • Serenada za violončelo i orkestar, op. 37 (1903)

Kamerna dela[uredi - уреди]

  • Gudački kvartet u Ef-duru, op. 12 (1875)
  • Gudački sekstet u A-duru (1876)
  • Kvintet za flautu, klatinet, hornu, fagot i klavir u Be-duru (1876)
  • Gudački kvartet u Ge-duru (1897)
  • Klavirski trio u ce-molu (1897)

Zaostavština[uredi - уреди]

Tokom decenija provedenih na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu, Rimski-Korsakov je odškolovao mnoge kompozitore koji su kasnije stekli slavu, među kojima Aleksandra Glazunova, Sergeja Prokofjeva, Igora Stravinskog i Artura Kapa.

Nikolaj Rimski-Korsakov, portret Valentina Serova (1898)

Zaostavština Rimskog-Korsakove prevazilazi njegove kompozicije i njegovu profesorsku delatnost. Njegovi neumorni napori u korekturi dela drugih članova "Velike petorke" su značajni, iako kontroverzni. Oni uključuju dovršetak opere Aleksandra Borodina Knez Igor (zajedno sa Glazunovim), orkestracija pasaža iz kompozicije Sezara Kjuja Vilijem Retklif i potpuna orkestracija poslednjeg dela Aleksandra Dragomižskog, Kameni posetilac. Ovaj napor je bio nastavak činjenice da su rana dela Rimskog-Korsakova bili pod strogim nadzorom Balakirjeva i da su članovi "Velike petorke" u periodu između šezdesetih i sedemdesetih godina 19. veka međusobno sarađivali i učili jedni od drugih.

Dok je njegovo zalaganje za kolege za svaku pohvalu, ono nije prošlo bez problema kod muzičke kritike. Nakon smrti Modesta Musorgskog 1881. godine, Rimski-Korsakov je preuzeo na sebe zadatak da revidira i upotpuni nekoliko njegovih muzičkih komada. U nekim slučajevima te verzije su pomogle u širenju dela Musorgskog na Zapad, ali je Rimski-Korsakov bio optuživan za pedanteriju u "korekturi" harmonije, itd. Njegov aranžman dela Musorgskog Noć na golom brdu je verzija koja se danas izvodi. Međutim, kritički stav prema Musorgskom se vremenom menjao tako da se njegov stil, koji se smatra neuglačanim, danas ceni zbog svoje originalnosti. To je dovelo do toga da su druge revizije Rimskog-Korsakova, kao što je ona opere Borisa Godunova, pale u nemilost i zamenjene obradama koje su približnije originalnim rukopisima Musorgskog.

Iako se opere Rimskog-Korsakova retko izvode izvan Rusije, muzika se u velikoj meri izvodi preko orkestarskih svita koje je sam sastavio, posebno u slučaju Mlade, Bajke cara Saltana i Zlatnog petlića.

Autobiografija i knjige o harmoniji i orkestraciji Nikolaja Rimskog-Korsakova omogućavaju uvid u njegov život i delo.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]