Mihail Glinka

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Mihail Glinka
Glinka 1856.jpg
Mihail Ivanovič Glinka, 1856. godine.
Informacije
Datum rođenja 1. jun 1804.
Mesto rođenja Novospaskoje
Datum smrti 15. februar 1857.
Mesto smrti Berlin
Dela
Poznatija dela

Mihail Ivanovič Glinka (rus. Михаíл Ивáнович Глíнка; Novospaskoje, 1. jun 1804Berlin, 15. februar 1857) bio je prvi ruski kompozitor koji je zadobio široko poštovanje u svojoj zemlji i često se smatra ocem ruske klasične muzike. Glinkine kompozicije su imale veliki uticaj na buduće ruske kompozitore, posebno na rusku petorku, koji su sledeći se njegovim primerom napravili prepoznatljiv ruski stil klasične muzike. Njegova najpoznatija dela su opere „Ivan Susanjin“, „Ruslan i Ljudmila“, orkestarsko delo „Kamarinskaja“, simfonija „Noć u Madridu“, kao i solo-pesme.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Glinka je tvorac ruske nacionalne opere. Njegov rad se ogleda u stvaranju nacionalnog stila, tj. stvaranju ruske nacionalne muzike. Poreklom je iz bogate porodice. Tokom ranog detinjstva, živeo je na selu sa bakom koja se brinula o njemu. Nakon njene smrti, Glinka se seli kod ujaka gde ima prilike da sluša muziciranje kućnog orkestra. Tu se susreće sa Mocartovim, Hajdnovim i Betovenovim delima. Uskoro i sam počinje da svira klavir i violinu. Pokazuje interes za nacionalnu umetnost, posebno narodne pesme. Pored toga, uči geografiju, kao i ruski, nemački i francuski jezik. Godine 1817, sa napunjenih 13 godina, odlazi na studije u Sankt Peterburg. Međutim, Glinku privlače dostignuća Zapada i tamo vidi mogućnost svog daljeg usavršavanja. Na preporuku lekara, Glinka odlazi u Italiju 1830. godine. U Italiji upoznaje mnoge slavne kompozitore, između ostalog Feliksa Mendelsona i Hektora Berlioza. U Italiji mu se rodila ideja o ruskoj nacionalnoj operi. I pored želje da ostane u Italiji, očeva smrt ga primorava da se, nakon tri godine boravka, vrati u Rusiju. Tu počinje da radi na prvoj operi. Reč je o operi „Ivan Susanjin“, poznate još i kao „Život za cara“, koja je premijerno izvedena 1836. u Petrogradu. Ona doživljava neuspeh kod ruske aristokratije koji je nazivaju kočijaškom muzikom. Međutim, Glinka nastavlja sa radom. Kada njegova sledeća opera „Ruslan i Ljudmila“ na Puškinov tekst doživi neuspeh, Glinka zauvek napušta Rusiju. Odlazi u Pariz, zatim u Španiju, gde proučava španski folklor. Tu dobija inspiraciju za njegovu najpoznatiju simfoniju „Noć u Madridu“. Umire u Berlinu 1857. godine.

Način na koji je Glinka tretirao orkestar u svojim operama uticao je na dalji razvoj ruske orkestarske muzike. Njegova dela su imala veliki uticaj na kasnije ruske kompozitore, a naročito na članove „Ruske petorke“.

Dela[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Opere:
  • Ivan Susanjin
  • Ruslan i Ljudmila
  • Knez Holmski (nedovršena)
  • Simfonija u B-duru
  • Dve španske uvertire:
  • Aragonska hota
  • Sećanje na letnju noć u Madridu
  • Orkestarska fantazija Kamarinskaja (prvobitan naziv: Svadbena pesma i igra), napravljena na dva ruska napeva
  • Dva gudačka kvarteta
  • Sekstet za gudački kvintet i klavir
  • Trio pathetique
  • Kantate
  • Solo-pesme
  • Oko 40 kompozicija za klavir

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]