Théodore Géricault

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Gustave Courbet
Romantizam

Crtež Alexandrea Colina iz 1816. godine
Biografske informacije
Rođenje 26. rujna 1791.
Rouen, Francuska
Smrt 26. siječnja 1824.
Pariz
Opus
Polje slikarstvo - grafika - crtež
Znamenita djela
Inspiracija

Teodor Žeriko (fr. Théodore Géricault; 26. septembar 179126. januar 1824) je bio značajan francuski slikar i litograf, poznat po slici Splav Meduza. Ta slika je označila početak romantizma u likovnoj umetnosti. Jedan je od osnivača romantizma.

Obrazovanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je u Ruanu u Francuskoj i obrazovan je u tradiciji engleske umetnosti Karla Vernea i klasične kompozicije Pjera Narsisa Žerena, koji je bio rigorozni klasicista. Žeriko je brzo napustio školovanje i odlučio je da proučava dela u Luvru, gde je kopirao dela Peter Paul Rubensa, Ticijana, Dijega Velaskeza i Rembranta. To je radio od 1810. do 1815.

Uspeh[uredi - уреди | uredi izvor]

Prvi veliki rad Konjanik carske garde izlagao je u pariškom salonu 1812. i primetio se uticaj Rubensa i interes za tekuće teme. Sa tim uspehom i sa ambicijom promenio je smer. Sledećih nekoliko godina Žeriko je izradio male serije konja i konjanika.

Izlagao je Ranjenog konjanika u pariškom salonu 1814. na tome radu je mnogo više radio, ali slabije je bio primljen. Dve godine nakon toga proučavao je konstrukciju i kompoziciju likova, a to je proizlazilo iz njegove predodređenosti za dramu i ekspresiju.

Odlazio je u Firencu i Rim (1816-1817), gde je bio fasciniran Mikelanđelom. Sam Rim inspirisao ga je za veliko platno Trka berberskih konja, rad epske kompozicije i apstrahtne teme. Žerko to platno nikad nije završio i vratio se u Francusku.

Splav Meduza[uredi - уреди | uredi izvor]

Žeriko se stalno vraćao vojnim temama, pa je napravio i seriju litografija sa vojnim temama. Njegov najznačajniji rad je Splav Meduza (1819). Oslikao ga je prema stvarnom događaju, kada je kapetan ostavio posadu i putnike da umru. Taj incident je postao nacionalni skandal, a Žeriko je dramatičkom interpretacijom predstavio tragediju na monumentalnu skalu. Slika sa jedne strane optužuje korumpiranost, a sa druge strane dramatizira večnu temu čovekove borbe sa prirodom. Mladi Ežen Delakroa je pozirao za jednog od likova, koji su umirali. Ta slika je kod nas poznata i pod nazivom Brodolomci fregate Meduza.

Klasično oslikavanje likova i struktura kompozicije su u kontrastu sa turbulentnošću teme i slika predstavlja jedan most između neoklasicizma i romantizma. Na sliku su uticale mnoge slike koje je Žeriko izučavao. Slika je jako delila umetnike na pariškom salonu 1819, kada je prvi put bila prikazana. U Engleskoj je slika 1820. bila vrlo dobro primljena. Jedno vreme je Žeriko slikao u Londonu.

Kasniji rad[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon povratka u Francusku naslikao je seriju slika psihijatarskih pacijenata. Na tim slikama je uspevao da dokumentuje psihološke pojedince. Poslednje što je radio bilo je proučavanje epskih kompozicija uključujući Otvaranje vrata španske inkvizicije i Afrička trgovina robovima. Žerikovo zdravlje je bilo narušeno i zbog pada sa konja i zbog tuberkoloze. Umro je 1824. u Parizu.

Slike[uredi - уреди | uredi izvor]