2. 12.

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan

---

2. decembar - 2. prosinca

Događaji

• 1254. kralj Sicilije Mafred pobedio u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
• 1804. papa Pije VII u Parizu krunisao Napoleona Bonapartu za cara Francuske.
• 1805. Napoleon u bici kod Austerlica, poznatoj kao „bitka tri cara“, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
• 1823. Predsednik SAD Džejms Monro u Kongresu SAD objavio dokument, Monroovu doktrinu, kojim je proklamovana izolacionistička politika SAD. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika kasnije pod geslom „Amerika Amerikancima“ dobila jako nacionalno obeležje.
• 1848. austrijski car Ferdinand I abdicirao u korist Franca Jozefa I.
• 1852. u Francuskoj proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.
• 1901. američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
• 1942. na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put demonstrirana nuklearna lančana fisija.
• 1950. odlukom Ujedinjenih nacija bivša italijanska kolonija Eritreja ušla u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
• 1954. Senat SAD izrekao javni prekor senatoru Džozefu Mekartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istržnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
  • 1971. sovjetski vasionski brod bez ljudske posade “Mars III” spustio se na Mars.
  • 1971. od šest emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabija, Dubaija, Šardže, Adžmana, Uma al Kajvajna i Fudžajre osnovana federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata. U februaru 1972. Federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
• 1972. u požaru koji je izbio tokom muzičkog festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu poginulo najmanje 50 osoba.
• 1982. hirurg Vilijam de Vris na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti primenio prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisan zubar Barni Klark, živeo s tim srcem 112 dana.
• 1990. posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
• 1994. filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život izgubilo 140 osoba.
• 1998. SFOR u Bijeljini uhapsio Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske, i predao ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio Krstića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora.
• 2001. najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron, podnela molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
• 2003. Tribunal u Hagu izrekao kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru VRS koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Bošnjaka u Srebrenici u leto 1995.

Rođenja

• 1859 - Žorž Sera, francuski slikar.
• 1879 - Staljin
• 1923. - Maria Callas, američka operna pjevačica grčkog porijekla
• 1932. - Sergio Bonelli, italijanski strip-scenarist i izdavač (u. 2011)
• 1946. - Gianni Versace, italijanski modni kreator
• 1954. - Dan Butler, američki glumac
• 1981. - Britney Spears, američka pop-pjevačica

Smrti

• 1547 - Hernan Kortez, španski osvajač.
• 1859 - Džon Braun, američki borcac za ukidanje crnačkog ropstva.
• 1990. - Aaron Copland, američki skladatelj i dirigent
• 1993 - Pablo Eskobar, šef narko-kartela .
• 2000 - Milan Mića Popović, srpski i jugoslovenski slikar i grafičar .

Praznici i dani sećanja

---

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar