Pozitivizam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Pozitivizam je učenje koje se zasniva isključivo na činjenicama. Pozitivizam negira metafiziku i pokušava svoj predmet da opiše onako kakav jeste, bez stvaranja hipoteza i pretpostavki kakav bi mogao biti.[1] [2][3]

Pregled[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovaj pristup može da se nazove i opisnim odnosno deskriptivnim. Pozitivizam je smatrao, a i danas su vidljivi ostaci ovakvog mišljenja, da je takav pristup bliži metodi prirodnih nauka. Ovu iluziju razbila je teorija saznanja u XX veku (Ser Karl Poper, Imre Lakatoš, Pol Fajerabend i drugi), ali i sama nauka HH veka sa spektakularnim i krajnje antipozitivističkim teorijama kvantne mehanike i relativnosti. NJemu suprotan je normativni pristup, koji češće susrećemo u društvenim naukama.[4]

Začetnik pozitivističke teorije je Ogist Kont (fr. Auguste Comte), koji je smatrao da se društveni fenomeni mogu proučavati metodama prirodnih nauka. Pozitivistički pristup dominirao je u sociologiji sve do Drugog svetskog rata. Nakon rata, pod uticajem akademske sociologije u SAD i Francuskoj, njegova popularnost opada uglavnom zbog razorne kritike drugih gledišta (funkcionalizam, strukturalizam, marksizam) koja su nudila bolja rešenja, i tako postala modernija. Najizraženiji pozitivistički pristup u sociologiji nalazi se kod Emila Dirkema u delu Pravila sociološke metode. Pozitivistički pristup u sociologiji polazi od sledećih pretpostavki:

  1. nudi radikalnu alternativu svim dotadašnjim filozofskim mišljenjima i idejama
  2. kritikuje feudalni poredak ispunjen krutom i beživotnom spekulacijom koju će zameniti racionalna misao i iskustvene činjenice
  3. egzaktnost, praktičnost i konstruktivnost svakog pozitivističkog stava ogleda se u operacionalizaciji i iskustvenoj verifikaciji
  4. zahvaljujući prisustvu pozitivne nauke, tehnička pitanja se lakše rešavaju
  5. svojom naučnom neutralnošću jasno razgraničava naučno od ideološkog
  6. po uzoru na prirodne nauke koristi egzaktnu preciznu metodu u proučavanju čoveka i društva i tako dolazi do činjenica temeljenih na iskustvenom materijalu;
  7. sadržaji vrednosnih sudova i normativnih iskaza ne mogu se iskustveno proveriti i praktično primeniti zbog njihove nenaučne valjanosti.

Kritika pozitivizma[uredi - уреди | uredi izvor]

Kritičari ovog filozofskog pravca često spominju ograničenje pozitivizma na ono otkriveno, i smatraju da to rezultira u statičnosti, sputavanju ljudskog uma u otkrivanju nečeg novog. Kritičari ovaj pravac nazivaju "žablja perspektiva".

Vidite još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. John J. Macionis, Linda M. Gerber, Sociology, Seventh Canadian Edition, Pearson Canada
  2. Cohen, Louis; Maldonado, Antonio (2007). "Research Methods In Education". British Journal of Educational Studies (Routledge) 55 (4): 9. doi:10.1111/j.1467-8527.2007.00388_4.x. .
  3. "Auguste Comte". Sociology Guide. http://www.sociologyguide.com/thinkers/Auguste-Comte.php. 
  4. Macionis, John J. (2012). Sociology 14th Edition. Boston: Pearson. str. 11. ISBN 978-0-205-11671-3. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Amory, Frederic."Euclides da Cunha and Brazilian Positivism", Luso-Brazilian Review. Vol. 36, No. 1 (Summer, 1999), pp. 87–94.
  • Giddens, Anthony. Positivism and Sociology. Heinemann. London. 1974.
  • Gilson, Gregory D. and Irving W. Levinson, eds. Latin American Positivism: New Historical and Philosophic Essays (Lexington Books; 2012) 197 pages; Essays on positivism in the intellectual and political life of Brazil, Colombia, and Mexico,
  • Kremer-Marietti, Angèle. L'Anthropologie positiviste d'Auguste Comte, Librairie Honoré Champion, Paris, 1980.
  • Kremer-Marietti, Angèle. Le positivisme, Collection "Que sais-je?",Paris, PUF, 1982.
  • LeGouis, Catherine. Positivism and Imagination: Scientism and Its Limits in Emile Hennequin, Wilhelm Scherer and Dmitril Pisarev. Bucknell University Press. London: 1997.
  • Mill, John Stuart. Auguste Comte and Positivism.
  • Mises, Richard von. Positivism: A Study In Human Understanding. Harvard University Press. Cambridge; Massachusetts: 1951.
  • Pickering, Mary. Auguste Comte: An Intellectual Biography. Cambridge University Press. Cambridge, England; 1993.
  • Richard Rorty (1982) Consequences of Pragmatism
  • Schunk, Dale H. Learning Theories: An Educational Perspective, 5th. Pearson, Merrill Prentice Hall. 1991, 1996, 2000, 2004, 2008.
  • "Positivism." Marxists Internet Archive. Web. 23 Feb. 2012. < http://www.marxists.org/reference/subject/philosophy/help/mach1.htm>.
  • Whetsell, Travis and Patricia M. Shields (forthcoming) "The Dynamics of Positivism in the Study of Public Administration: A Brief Intellectual History and Reappraisal, Administration & Society. (doi:10.1177/0095399713490157)

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]