Pelagićevo
| Pelagićevo |
|
|---|---|
| Osnovni podaci | |
| Država | |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo (1991) | 3.069 |
| Položaj | |
| Koordinate | |
| Vremenska zona | centralnoevropska: UTC+1 |
| Ostali podaci | |
Koordinate: 44° 59′ 37" SGŠ, 18° 20′ 30" IGD
Pelagićevo je općina u BiH formirana nakon Daytonskog sporazuma od jednog dijela prijeratne općine Gradačac (koja i danas postoji pod starim imenom). Nalazi se u Bosanskoj Posavini. Općina se sastoji od osam mjesnih zajednica, a površina je 178 km². Prema posljednjim podacima u općini živi 7.865 stanovnika.
Sadržaj/Садржај |
Zemljopis[uredi - уреди]
Naseljena mjesta[uredi - уреди]
|
|
Stanovništvo[uredi - уреди]
U opstini Pelagicevo,vecinsko stanovnistvo su Srbi. Manjine su hrvati i muslimani.
Пелагићево година пописа 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 2.973 3.103 3.340 3.213 Југословени [н 1] 46 47 21 Хрвати 17 22 36 1 Муслимани [н 2] 4 5 6 5 Македонци 4 2 Албанци 2 Црногорци 1 Словенци 1 Мађари 1 остали и непознато 26 31 13 2 укупно 3.066 3.214 3.398 3.244
Uprava[uredi - уреди]
Povijest[uredi - уреди]
Gospodarstvo[uredi - уреди]
Slavni ljudi[uredi - уреди]
Spomenici i znamenitosti[uredi - уреди]
Васа Пелагић 1838 – 1851. Рано дјетинство у селу Горњи Жабар и основна школа у родном крају.
1851 – 1860. У Београду учи гимназију и боголсовију.
1860 – 1863. У Брчком ради као учитељ, отвара женску основну школу, оснива читаоницу, држи предавања, путује по селима, тражи оснивање нових школа.
1863 – 1865. Слуша предавања на Московском универзитету и упознаје се са напредном руском литературом, а посебно се надахњује из дјела Херцена, Черњишевског и других.
1866 – 1869. У Бања Луци оснива богословију и читаоницу, држи предавања и популарише напредне идеје. Ту долази у прве сукобе са противницима.
1869. Затвор у Сарајеву и прогонство у Малу Азију на сто и једну годину робије.
1870 – 1971 Србија, Црна Гора, Војводина. Учествује у Скупштини уједињене омладине у Вршцу. Због његовог иступања Мађари растурају Скупштину.
1872 – 1874. Трст, Грац, Беч, Цирих, Београд; баца мантију, даје оставку на архимандритски чин, учи социологију, одриче се наслијеђа у корист ђака из Босне, полемише са непријатељем итд.
1875 – 1878. У устанку у Босанској крајини пише прогласе, одржава састанке, супроставља се разним назадним струјама у устанку, бодри устанике итд.
1878 – 1882. Војводина, Београд и нека мјеста у Србији. Пише историју босанско – херцеговачке буне; полемише са разним непријатељима; два пута протјеран – једном из Војводине, други пут из Србије; више пута затваран.
1882 – 1888. Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија и још неки крајеви. Успоставља везе и сарадњу с напредним људима ових земаља и крајева, полемише са старим противницима и стиче нове пријатеље и присталице.
1889 – 1890. У Београду. Издаје књигу "Народна права или наше неодложне потребе." Књига јавно спаљена, Пелагић осуђен и протјеран из Србије.
1891 – 1894. Поново у Београду. Издаје брошуру "Шта је социјализам;" шест хиљада примјерака конфисковано и спаљено. Организује прву прославу Првог маја у Београду; проглашен лудим и насилно стрпан у лудницу, одакле га ослобађа разјарена маса народа предвођена високошколском омладином.
1895 – 1898. Насилно доведен у Саборну цркву и ту рашчињен. Издаје књигу "Ко је преступник и бунтовник и ко руши ред и мир, имање и морал." Поново суђење и поново затвор.
1899. У јануару умро у затвору у Пожаревцу и потајно сахрањен, да не би сазнали његови пријатељи.
Obrazovanje[uredi - уреди]
Kultura[uredi - уреди]
Sport[uredi - уреди]
Prvaci republike srpske u odbojci. Пелагићево је сједиште истоименог фудбалског клуба Пелагићево.
Vanjske veze[uredi - уреди]
Nedovršeni članak o bosanskohercegovačkoj općini: Pelagićevo treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.