Mikrobiologija

Izvor: Wikipedia

Mikrobiologija (od grčkog mikron - mali i biologos - nauka o životu) je jedna od nauka koja je imala i ima veoma važnu ulogu u društvu. Mikrobiologija je često definisana kao nauka koja proučava organizme koji su premali da bi se videlu golim okom, tj. nauka koja proučava mikroorganizme. Organizmi i objekti manji od jednog milimetra u prečniku se ne mogu videti golim okom, te su mikroskopi naišli na ogromnu primenu u mikrobiologiji. Mikroorganizmi su od velikog značaja. Mikroorganizmi su neophodni za pravljenje hleba, sira, piva, vina, antibiotika, enzima, vakcina, vitamina i mnogih drugih bitnih produkata. Mikroorganizmi su neophodni za ekološki sistem. Zahvaljujući njima postoje azotni i ugljenikovi ciklusi koji se odvijaju duboko u zemljištu i u dubokim vodama.

Mikroorganizmi su takođe pravili puno problema u istoriji čoveanstva. Bolesti izazvane mikroorganizmima su bile od značaja u nekoliko navrata, na primer pad Rimskog Carstva i osvajanje Novog Sveta. 1347. Crna cmrt je harala Evropom, i do 1351, samo četiri godine kasnije, 1/3 populacije je umrla. Danas jedna od najvećih bitaka koje moderna mikrobilogija vodi je sa virusom HIV-a, koji vodi do boleti side.

Važni datumi u razvoju mikrobiologije[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  • Microbiology, fifth Edition, Harley, John - Eastern Kentucky University, 2003.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]