Paul Ehrlich

Izvor: Wikipedia
Paul Erlih
Paul Ehrlich 1915.jpg
Rođenje 14. mart 1854.
Štrelen
Smrt 20. avgust 1915.
Polje medicina
Istaknute nagrade Nobel prize medal.svg Nobelova nagrada za medicinu

Paul Erlih (nem. Paul Ehrlich; 14. mart 1854 - 20. avgust 1915) bio je nemački naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1908. Poznat je po svojim radovima iz hematologije, imunologije i hemoterapije. Erlih je predvideo otkriće autoimuniteta i nazvao ga "horror autotoxicus". Autor je termina "hemoterapija". Takođe je autor koncepta "magičnog metka", i prvi je u svojim radovima opisao barijeru krv-mozak.

Život i otkrića[uredi - уреди]

Rođen u jevrejskoj porodici 14. marta 1854. u Štrelenu (Šlezija). Kao učenik i student medicine zanimao se za proučavanje tkiva pod mikroskopom.

Doktorirao je na Univerzitetu u Lajpcigu na temu istraživanja bojenih tkiva ("Beiträge zur Theorie und Praxis der histologischen Färbung"). Radeći na klinici Šarite u Berlinu, dobio je poziv od Roberta Koha da pređe na Institut za zarazne bolesti u Berlinu. U institut je prešao godine 1891.

Erlih je proveo dve godine u Egiptu, oporavljajući se od tuberkuloze. Kasnije je radio na razvoju seruma protiv difterije.

Ove delatnosti inspirisale su ga da definiše „teoriju bočnih lanaca“ (Seitenkettentheorie) iz 1897. Ova teorija je objasnila dejstvo seruma i omogućila merenje količine antigena. Godine 1896 Erlih je postao direktor novoosnovanog Instituta za proučavanje seruma (Institut für Serumforschung und Serumprüfung). Tu je Erlih proučavao hemoterapiju i zarazne bolesti.

Godine 1906. otkrio je strukturnu formulu atoksila, jedinjenja koje je predstavljalo lek za bolest spavanja. Zajedno sa svojim učenikom Sahaćiro Hatom, 1909. je razvio Salvarsan, lek protiv sifilisa. Ovo je bilo epohalno otkriće koje je utrlo put ka otkriću drugih lekova, poput penicilina i drugih antibiotika.

Umro je od šloga 1915, u 62-oj godini.

Teorija magičnog metka[uredi - уреди]

Koncept magičnog metka proistekao je iz prakse nemačkih hemičara 19. veka, koji su selektivno bojili različita tkiva različitim bojama (kontrastima), u svrhu analize tkiva i bakterija. Erlih je smatrao da ako bi mogao da se izdvoji organizam izazivač bolesti, onda bi toksin za uništenje tog organizma mogao da se uvede uz pomoć kontrasta koji se prima za taj organizam. Otuda, magični metak bi selektivno uništio samo izazivača bolesti.

Problem sa ovim konceptom je u tome što boja agensa nema uvek veze sa njegovim biološkim delovanjem.

U današnjoj medicini, ovaj koncept je dobio ekvivalent uvođenjem u praksu monoklonalnih antitela.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]