Histologija

Izvor: Wikipedia

Histologija je biološka disciplina koja proučava tkiva. Savremena histološka metodologija se zasniva na korišćenju mikroskopa. Neformalni naziv histologije je i mikroskopska anatomija. 'Histopatologija' proučava obolela tkiva, i veoma je važan deoo discipline koja se zove anatomska patologija, pomoću koje se može jasno uspostaviti dijagnoza obolelom tkivu.

Histološka analiza počinje sa operacijom, biopsijom ili autopsijom. Dobijena tkiva se zatim stave na stakla i fiksiraju kako bi se sprečilo izumiranje uzorka. Jedan od najčešćih načina održavanja uzorka je pomoću formalina (10% rastvor formaldehida u vodi). Uzorci se zatim speru sa veoma koncentrovanim etanolom, kako bi se uzorak dehidrirao, i zatim se očisti hemikalijama kao što su hlorofopm ili ksilen. Tokom ovog celog procesa, koji traje od 12 do 16 časova, uzorak tkiva će biti u takvom fizičkim stanju da je moguće raspoznati simptome obolelog tkiva. Da bi tkivo sa svim svojim ćelijama i organelama u ćelijama bilo vidljivo, neophodno je obojiti tkivo određenim agensima koji se nadovežu na organele na osnovu naelektrisanosti.

Početak histologije[uredi - уреди]

U 19-tom veku, histologija je već postojala kao samostalna nauka. 1906 godine Nobelova Nagrada za Fiziologiju i Medicinu je dodeljena dvojici histologa, Kamilo Goldžiju (po kome organela Goldžijev aparat nosi ime) i Santjago Ramon i Kahalu (po kome su nazvane nuklearne organele Kahalova tela). Oni su uspeli da interpretiraju neuronske strukture zahvaljujući uzorcima tkiva koji su dobili.

Klasifikacija tkiva[uredi - уреди]

Crvena krvna zrnca
  • Epitelium je tkivo koje se nalazi na površini organa i štiti organe kao što su žlezde, veliko i malo crevo, koža, jetra, pluća, bubrezi.
  • Endotelium je tkivo koje obavija i štiti limfni sistem, kao i vene i arterije.
  • Mezotelium se nalazi perikardialnom prostoru (srčane pretkomore)
  • Mezenhim je tkivo koje popunjava prostor između samih organa, tipa prostor između mišića i kotiju, hrskavice, ligamenata.
  • Krv je tkivo koje se sastoji od crvenih i belih ćelija.
  • Neuroni su tkiva koje formiraju moѕak, kičmenu moždinu.
  • Placenta je tkivo koje je specijalizovano za dovod hrane od majke ka fetusu.
  • Nespecijalizovane ćelije (na engleskom jeziku stem cells, posrbljeno stem ćelije) su takve ćelije koje na početku razvoja mogu da formiraju bilo koje od gore navedenih vrsta tkiva.

Srodne nauke[uredi - уреди]

  • Citologija je nauka koja proučava ćelije, njihove osobine, funkcije i ćelijsku deobu.
  • Anatomija je nauka koja proučava unutrašnju građu organizama, vidljivu bez pomagala tipa mikroskopa.
  • Morfologija je nauka koja proučava organizme u celosti, kao i njihove oblike i veličine.

Literatura[uredi - уреди]

1. Merck Source (2002). Dortlandov Medicinski Rečnik. Preuzeto 2005-01-26.

2. Štedmanov Medicinski Rečnik (2005). Stedman's Online Medical Dictionary. Preuzeto 2005-01-26.

3. Mikrobiologija, Prescott et al. (2003)

Takođe pogledati[uredi - уреди]