Harold Macmillan

Izvor: Wikipedia

Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Makmilan (razvrstavanje).

Harold Makmilan
Harold Macmillan
Biografija
Datum rođenja 10. februar 1894.
Mesto rođenja London (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Datum smrti 29. decembar 1986.
Mesto smrti Saseks (Ujedinjeno Kraljevstvo)

Harold Makmilan (rođen 10. februara 1894, umro 29. decembra 1986) je britanski konzervativni političar i predsednik britanske vlade od 1957. do 1963.

Rani život[uredi - уреди]

Rođen je u Čelsiju u Londonu. Njegov deda je osnovao izdavačku kuću Makmilan pablišers. Školovao se na Itonu odakle je ili oteran ili je sam napustio. Pred Prvi svetski rat školovao se dve godine u Oksfordu. Po izbijanju rata učestvovao je u ratu i tri puta je ranjavan. Tokom rata je poginulo toliko mnogo njegovih prijatelja iz studentskih dana, da je odbio da se vrati u Oksford, jer to više nije bilo isto.

Politička karijera (1924-1957)[uredi - уреди]

Izabran je u donji dom parlamenta 1924. Mesto je izgubio 1929, a 1931 je ponovo poslanik. Žestoko je kritikovao Nevila Čemberlena.

Tokom Drugog svetskog rata služio je u početku u ratnoj koalicionoj vladi u ministarstvu nabavki i ministarstvu kolonija. Kasnije je dobio zadatak da bude britanski predstavnik kod saveznika na Mediteranu. Tada se upoznaje sa Dvajtom Ajzenhauerom i to prijateljstvo postaje ključno za njegovu kasniju karijeru.

Kada su konzervativci pobedili 1951. postao je ministar stanogradnje u vladi Vinstona Čerčila. Kao ministar ispunio je obećanje da će sagraditi 300.000 kuća godišnje. Od oktobra 1954. je bio ministar odbrane. U vladi Entonija Idna bio je ministar vanjskih poslova od aprila do decembra 1955. i ministar finansija od 1955 do 1957. Za vreme Suecke krize najpre se zalagao za rat, a zatim je među prvima tražio da se rat prekine zbog finansijske krize.

Kada je Entoni Idn podneo ostavku u januaru 1957 Harold Makmilan je postao predsednik britanske vlade.

Predsednik vlade (1957-1963)[uredi - уреди]

Britanija je imala tehničkih poteškoća kod svojih raketa za prenos nuklearnih projektila, pa se morala oslanjati na američke Polaris rakete.

Šarl de Gol je 1963. vetom sprečio da Britanija postane članica Evropske ekonomske zajednice. De Gol se bojao prevelikog uticaja SAD preko Britanije.

Makmilan se najviše zanimao za ekonomiju. Britanija je 1961. imala velikih trgovački deficit, pa je vlada zamrzla plate. Nepopularn potez je vlada platila gubitkom na dopunskim izborima. Vodio je politiku pune zaposlenosti, čemu su se opirali njegovi ministri, koji su smatrali da podrška funti zahteva jaku monetarnu kontrolu, koja nužno vodi većoj nezaposlenosti. Tokom 1958. tri ministra su dala ostavku, jer se nisu slagala sa ekonomskom politikom vlade.

Makmilan je pšreuzeo kontrolu nad spoljnom politikom. Nakon Suecke krize ponovo jeuspostavio dobre odnose sa SAD, gde je na vlasti bio njegov prijatelj Dvajt Ajzenhauer. Za vreme Makmilanove vlade mnoge zemlje su dobile nezavisnost od Britanije. Međutim, intervenisao je u Iraku 1958. i 1960.

Afera Profjumo i ostavka[uredi - уреди]

Glavni članak: Afera Profjumo

Afera Profjumo 1963. je nanela veliku štetu ugledu vlade. Državni sekretar za rat Džon Profjumo u Makmilanovoj vladi imao je 1961 ljubavne odnose sa striptizetom Kristinom Kiler. Ta ista Kristina Kiler imala je odnose i sa sovjetskim pomorskim atašeom Jevgenijem Ivanovim. Tada je Hladni rat bio u punoj snazi. Glasine su počele kružiti 1962. Vlada se našla na udaru. Došlo je do parlamentarne istrage. Profumo u martu 1963. ništa nije priznao. Priznao je tri meseca kasnije. Došlo je do glasanja o poverenju vladi. Makmilanova vlada je jedva izdržala glasanje o poverenju vladi. Samo jedan glas je presudio. Međutim sama afera je izgleda doprinela da se Makmilanu pogorša zdravlje. Najpre se smatralo da se radi o raku, pa je dao ostavku 18. oktobra 1963. Povukao se iz politike septembra 1964. i pri tome je odbio plemstvo.

Literatura[uredi - уреди]

Prethodnik:
Entoni Iden
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva
1957. – 1963.
Nasljednik:
Alek Daglas Houm