Drugo zasjedanje AVNOJ-a

Izvor: Wikipedia
Jajce u vrijeme II zasjedanja AVNOJ-a.
Učesnici za vreme rada II zasedanja AVNOJ-a, Jajce 30. novembar 1943.

Drugo zasedanje AVNOJ-a je održano 29. novembra 1943. u Jajcu. Na zasedanju je AVNOJ konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, uspostavljen je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, a izbegličkoj vladi i kralju Petru II Karađorđeviću je zabranjen povratak u zemlju do završetka rata.

Mnogi obični borci u partizanskim redovima nisu bili komunisti, ali njih je u programu AVNOJ-a privukao federativni sistem za različite narode u Jugoslaviji, što je bila izbalansiranija zamisao od svega što su druge političke snage u Jugoslaviji nudile u to vrijeme.[1]

Uvod[uredi - уреди]

Promena ratnih uspeha na savezničkim frontovima, a po najviše kapitulacija Italije 9. septembra 1943, savezničko osvajanje afričkog kontinenta, kontraofanziva Crvene armije na Istočnom Frontu su uticali da KPJ započne sa izgradnjom čvrstih temelja buduće Jugoslovenske države, uverena u konačnu pobedu antifašističke koalicije u ratu.

Institucioniranje revolucije (preko vojnih, vojnopozadinskih organa, organa vlasti i društveno-političkih organizacija) bilo je u Jugoslaviji uglavnom završeno. Međunarodni razlozi onemogućavali su da sistem narodne vlasti zaključi svoj karakter formiranjem centrlanog Jugoslovenskog organa (Vlade).

Zato je na prvom zasedanju Antifašističkog Veća Narodnog Oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) u Bihaću 1942. bilo sve stvoreno, samo ne političko predstavničko telo-koje je zapravo vršilo funkciju saveznog narodnooslobodilačkog odbora. Konačno, utemeljenje države je trebalo da se uokviri na drugom zasedanju AVNOJ-a krajem 1943. godine.

Grad Jajce[uredi - уреди]

Puškomitraljezac na kuli u Jajcu 1943.
Partizani na položaju u Jajcu 1943.

Jajce je stari bosanski srednjovekovni grad koji leži u dolini reke Vrbas. U srednjem veku je bio prestonica bosanskih kraljeva. Za vreme Drugog svetskog rata, grad je nekoliko puta menjao vlasnike. Prvo su ga partizani osvojili 1942. godine, pa su ga Nemci povratili krajem iste godine, da bi ga partizani ponovo zauzeli 17. avgusta 1943. godine.

U gradu su se nalazili Vrhovni štab NOV i POJ, CK KPJ i ostala vojno-politička rukovodstva. U gradu se odvijao svakodnevni život. U centru grada se nalazilo veliko sklonište u koje su se sklanjali meštani u slučaju vazdušne opasnosti. Poziv delegatima za drugo zasedanje AVNOJ-a je uputio CK KPJ i Vrhovni štab odmah nakon kapitulacije Italije. Pošto je grad držan skoro 3 meseca, odlučeno je da se zasedanje održi baš u njemu. Zbog opasnosti od eventualnog vazdušnog napada, odlučeno je da zasedanje traje samo jednu noć. Grad je na u noći zasedanja bio zamračen, a jedino je gorelo prigušeno svetlo u Domu Kulture gde je zasedanje bilo i održano.

Drugo zasedanje AVNOJ-a je održano u zgradi bivšeg društva "Sokola". Po osvajanju grada, partizani su uništili ovu dvoranu koja je bila nemačka vojna kasarna, da bi je za nepune tri nedelje obnovili i pripremili za zasedanje. Novom objektu su dali naziv "Dom Kulture". Tu je radilo pozorište narodnog oslobođenja i izvodilo Gogoljevog "Revizora" svake večeri. Dvorana je bila udešena za zasedanje AVNOJ-a. Podijum je bio iskićen zastavama Jugoslavije (sa crvenom zvezdom u sredini), Amerike, Engleske i Sovjetskog Saveza. U dnu stola za Predsedništvo nalazila se prva skica novog grba Jugoslavije. Slikar Đorđe Andrejević Kun je dekorisao Dom Kulture jarkim bojama i islikao portrete Staljina, Ruzvelta i Čerčila.

Samo manji broj delegata iz raznih krajeva nalazio se u gradu. Većina delegata je zadržavana po okolnim selima zbog mogućnosti vazdušnog napada na grad.

Dolazak delegata na zasedanje[uredi - уреди]

Krajem novembra 1943. godine u Jajcu su stizale delegacije predstavnika naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Iz Slovenije su stigli dr Ivan Ribar (predsednik AVNOJ-a), Boris Kidrič i dr Josip Vidmar. Najviše teškoća su imali delegati iz Crne Gore koji su pod oružjem i stalnom opasnošću morali pešačiti 300 -{km}-. Delegaciju iz Hrvatske je vodio dr Vladimir Bakarić, a u stopu ju je pratila manja jedinica iz sastava Trinaeste proleterske brigade.

Među delegatima osim KPJ, bilo je i delegata Hrvatske seljačke stranke (mačekovci i radićevci), Srpske zemljoradničke stranke, Stranke samostalnih demokrata, Muslimanske zajednice (spahinovci), nekolicina radikala, dvojica Hrvata iz Jugoslovenskog odbora osnovanog još 1915. godine u Londonu, Stranka hrišćanskih socijalista i drugih građanskih partija. Većina delegata bili su pripadnici Narodnoosloboilačke vojske Jugoslavije kao provereni borci i revolucionari.

Dan uoči zasedanja u Jajcu, predsednika AVNOJ-a, predratnog predsednika skupštine Kraljevine SHS dr Ivana Ribara (svedok atentata u narodnoj skupštini koji je počinio Puniša Račić), snašla je teška sudbina. 28. novembra 1943. godine na Glamoč polju je stradao njegov sin Ivo Lola Ribar, član Vrhovnog štaba i predsednik organizacije SKOJ-a. Samo nekoliko nedelja ranije kod Kolašina u borbi sa četnicima pogunio mu je i drugi sin Jurica Ribar. Ove tužne vesti mu je preneo novoizabrani maršal Jugoslavije Josip Broz Tito odmah po završetku zasedanja koje je dr Ribar vodio u svojstvu predsedavajućeg.

Početak zasedanja AVNOJ-a[uredi - уреди]

Oslobođena i poluoslobođena teritorija za vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a (29 novembra 1943 godine)
Fabrika karbida u Jajcu 1943. godine.

Ukupno je 142 delegata bilo prisutno u Domu Kulture na drugom zasedanju AVNOJ-a. Drugo zasedanje Antifašističkog Veća Narodnog Oslobođenja Jugoslavije počelo je novembra 1943. tačno u 19 časova. Vrata Doma Kulture su bila širom otvorena za sve radoznale građane, s tim što su svi osim delegata na ulazu temeljno pretresani zbog mogućnosti postavljanja diverzije.

Nedaleko oko grada su postavljeni teški protivavionski mitraljezi u slučaju vazdušnih napada. Grad je zamračen tačno u 19.15 posle čega su se vrata Doma kulture zatvorila. Prozori Doma su bili prikriveni roletnama i u unutrašnjosti je plamtelo blago svetlo koje nije moglo da bude dobar orijentir eventualnog vazdušnog napada na grad. Dom Kulture su obezbeđivale jake partizanske jedinice, vodeći računa da se neko ne prikrade i postavi paklenu napravu.

Rad delegata započet je himnom "Hej Sloveni" u izvođenju pozorišnog hora narodnog oslobođenja oko 19.20, da bi se završio u 5 časa ujutru kozaračkim kolom. Radnim delom zasedanja rukovodilo je Predsedništvo u sastavu: dr Vojislav Kecmanović, dr Ivan Milutinović, dr Sreten Žujović, dr Josip Vidmar, dr Pavle Gregorić, dr Zlatan Sremec, dr Sulejman Filipović i pravoslavni sveštenik iz Krupnja Vlada Zečević.

Predsednik AVNOJ-a izabran na prošlom zasedanju u Bihaću 1942. dr Ivan Ribar je otvorio zasedanje svojim uvodnim referatom "O radu AVNOJ-a između dva zasedanja". Nakon pauze od pola sata posle Ribarovog referata, oko 21 čas za govornicom se pojavio Josip Broz Tito. Svoj referat počeo je rečima:

"Stvaranje Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije jeste jedna od najvećih tekovina naše narodnooslobodilačke borbe do tog vremena. Položeni su temelji na kojima se gradi jedno novo, pravednije uređenje u zemljama Jugoslavije, položeni su temelji jedne prave istinski demokratske, narodne vladavine"...

Često prekidan odobravanjem, aplauzima i poklicima, Tito je završio referat:

"Borba naših naroda i sjajni uspjesi koje su oni postigli na bojnom polju pomoću svoje slavne NOV i POJ stvorili su nam pred čitavim naprednim svijetom velike simpatije, stvorili su sve uvjete da naši narodi ostvare svoje težnje-slobodu, istinsku demokratsku federativnu Jugoslaviju".

Nakon Titovog jednočasovnog referata, počela je diskusija za vreme pauze. Nakon pauze za govornicom se pojavio Boris Kidrič. Govorili su zatim: Pero Krstajić, sudija Marko Vujačić, književnik i dr Sulejman Filipović, većnik iz Bosne Novak Mastilović, hercegovački prvoborac Luka Stević, predstavnik nosilaca Krađorđeve zvezde iz Prvog svetskog rata, Franc Franc Ljubej, učitelj, Vice Buljan, Rodoljub Čolaković kao sekretar AVNOJ-a i mnogi drugi. Ukupno je 44 delegata govorilo.

Oko pola 12 došlo je do kraće pauze, da bi tačno u 23.45 dr Ivan Ribar pred većnicima pročitao odluke sa Drugog zasedanja AVNOJ-a. Bili su to poslednji minuti 29. novembra, ali pošto je čitanje počelo pre ponoći, to je kao datum istorijskih odluka uzet 29. novembar 1943. godine.

Odluke sa drugog zasedanja AVNOJ-a[uredi - уреди]

Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu.

Kao glavne odluke koje su doneli većnici na drugom zasedanju AVNOJ-a ističu se:

  • Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije se konstituiše u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, kao vrhovni predstavnik naroda i uspostavlja se Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije(NKOJ), sa svim obeležjima narodne vlade, preko koga će AVNOJ ostvarivati svoju izvršnu funkciju.
  • Zabranjuje se jugoslovenskoj izbegličkoj vladi povratak u zemlju i oduzimaju se sva prava zakonite vlade Jugoslavije, a takođe se zabranjuje i povratak u zemlju kralja Petra II Karađorđevića do završetka rata kada će narod odlučiti hoće li republiku ili monarhiju.
  • Obaveze koje su u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopile izbegličke "vlade" a u cilju njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja odnosno odobrenja i da se ne priznaju međunarodni ugovori i obaveze koje bi u buduće u inostranstvu eventualno sklpoila izbeglička takozvana "vlada".
  • Jugoslavija se ima izgraditi na demokratskom principu kao državna zajednica ravnopravnih naroda.
  • Zaključci doneti se imaju odmah formirati posebnim odlukama AVNOJ-a.

Kao posebna odluka AVNOJ-a, u odluci br. 7, Josipu Brozu Titu je dodeljen naziv "MARŠAL JUGOSLAVIJE" na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija na čelu sa dr Josipom Vidmarom. Predsedništvo AVNOJ-a je na svojoj proj sednici 30. novembra 1943. godine jednoglasno prihvatilo predlog slovenačke delegacije da se Titu dodeli naziv "MARŠAL JUGOSLAVIJE".

Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ)[uredi - уреди]

U odluci AVNOJ-a, Nacionalni komitet je najviši izvršni naredbodavni organ narodne vlasti u Jugoslaviji, preko koga AVNOJ ostvaruje izvršnu funkciju. Telo koje ima sva obeležja narodne vlasti. Na predlog Moše Pijade imenovani su članovi prvog sastava Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije:

Predsedništvo AVNOJ-a[uredi - уреди]

Članovi Predsedništva AVNOJ-a izabrani na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu:

Značajnost odluka sa drugog zasedanja AVNOJ-a i međunarodna reagovanja[uredi - уреди]

Drugo zasedanje AVNOJ-a se održavalo baš u trenutku zasedanja konferencije Velike Trojice u Teheranu. Sve privremene odluke koje su donete na Prvom zasedanju u Bihaću su uokvirene na Drugom zasedanju u Jajcu.

Jednodušno je odbačena mogućnost ponovnog uspostavljanja Monarhije i određen je kurs novog društva koje se polako izgrađivalo kroz narodni ustanak. Na drugom zasedanju AVNOJ-a donesene su odluke kojima je u osnovama završeno stvaranje državne organizacije nove Jugoslavije, koja je dobila svoj parlament i vladu. Usvajanjem deklaracije i odluka obezbeđene su tekovine narodnooslobodilačkog rata i onemogućen je povratak na predratno stanje.

Nakon rata, narodi Jugoslavije su datum 29. novembar slavili kao državni praznik, a na novom grbu Jugoslavije stajalo je urezano 29. novembar 1943. Odlukama AVNOJ-a se u prvi mah suprostavio engleski premijer Vinston Čerčil jer se odluka o zabrani povratka kralja ticala isključivo njega. Što se tiče Sovjetskog Saveza, Jugoslavija je odbila da obavesti Sovjetski Savez o predstojećem zasedanju, kao i o tome šta se njime želi učiniti. Radiogram je poslat odmah posle završetka zasedanja i tako je Staljin stavljen pred svršeni čin.

Naročito je bila komplikovana situacija jer se baš u istom trenutku održavala i Teherenska konferencija između Ruzvelta, Staljina i Čerčila u Iranu. Ovakvo blagovremeno neobaveštavanje Sovjetskog Saveza i rad Jugoslovenskog CK na svoju ruku, predstavnici Informbiroa su kasnije iskoristili da svale na teret Jugoslovenima.

Međutim, važnim odlukama sa Teheranske konferencije, među kojima je najznačajnija ona da se prizna i pomogne NOP Jugoslavije praktično je počelo građenje nove Jugoslavije. Neki demokrati su na zapadu procenili da su odluke AVNOJ-a bile uzurpacija državnih tekovina i državni udar KPJ koja se odvojila, stvorila svoju partisku vojsku i počela da ruši staro društvo.

Kao prva reakcija u zemlji na Drugo zasedanje AVNOJ-a, polovinom 1944. predstavnici JVuO (Ravnogorskog pokreta) održali su svoj kongres u selu Ba (Svetosavski kongres) koji je usvojio rezoluciju potpuno suprotnu deklaraciji koju je formulisao AVNOJ. Velike sile su već presudile na Teheranskoj konferenciji, tako da je pobeda narodnooslobodilačkog bloka postalo samo pitanje vremena.

Treće zasedanje AVNOJ-a (poslednje) održano je u oslobođenom Beogradu polovinom avgusta 1945. godine.

Literatura[uredi - уреди]

Vikizvornik
Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:
  • Branko Petranović, Revolucionarna smena vlasti (1942-1945), Beograd, 1973
  • Slobodan Nešović, Branko Petranović, AVNOJ i Revolucija, Beograd, 1984.
  • Veselin Đuretić, Vlada na bespuću, Beograd, 1982.
  • Drugi svetski rat-Tom 2, Ljubljana, 1980.
  • Istorijska čitanka, Sarajevo, 1957.
  • Veliki dani-svedočanstva o Republici, Zagreb, 1958.

Izvori[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]